Zoran Jovanović (Narodna stranka): Kako korupcija razara tkivo jednog društva

Reč korupcija se već izlizala od upotrebe i mnogima je postalo iritantno njeno spominjanje jer označava jedan opšte poznati termin davanja i uzimanja mita radi sticanja nezakonite koristi. Neko će reći da toga svuda ima, neko da nisu „naši“ najgori i sama pogubnost koruptivnog mehanizma će se izgubiti u beskonačnim ponavljanjima te reči.

Pokušaću da na slojevitiji način objasnim pojavu korupcije i njene pogubne efekte koje ćete prepoznati na primerima iz svakodnevnog života.

Osnovna ideja je u tome da neko da nešto, obično novčana sredstva ali postoje i druge stvari, da bi ostvario neku korist.

Korist može biti raznovrsna ali ovde prvenstveno mislimo na novčanu korist koja se ostvaruje na tenderima.

Tendere su u obavezi da sprovode državne institucije, državni organi i javna preduzeća, sa idejom da se za određeni kvalitet i količinu proizvoda potroši najmanje sredstava.

Ovaj pozitivni koncept je urušen koruptivnom radnjom.

Osoba ili firma bliska organizatoru tendera ugovara posao tako da sa sigurnošću može da zna da će na tenderu biti izabrana. Sigurnost izbora se postiže definisanjem uslova i kriterijuma izbora tako da samo jedan ponuđač zadovoljava uslove ili da samo jedan proizvod može da prođe kriterijume koji nudi tačno određeni ponuđač.

Potvrda za ovakvu praksu je pojava da se u Srbiji na tendere javlja uglavnom jedna ili dve firme, pri čemu je druga firma prijateljska i podnosi ponudu pro forme.

Takođe je signifikantno da neke firme učestalo dobijaju poslove na tenderima dok je jedna garnitura na vlasti a kada se vlast promeni brzo pada u zaborav i više je nema na tenderima a često ni na tržištu.

Šta je sa cenama na ovako realizovanim tenderima?

Sa jedne strane cene su često i više od tržišnih. Ako to nije slučaj, odnosno ako je ponuđena cena niža od tržišne, onda se obično ponuđaču progleda kroz prste za kvalitet pa ne mora da isporuči dobra, radove ili usluge u specificiranom kvalitetu da bi ostvario materijalnu dobit.

„Gledanje kroz prste“ se ostvaruje time što je i nadzor nad realizacijom posla deo koruptivne šeme. 

Firma koja je u mogućnosti da uspostavi koruptivnu šemu obično je bliska vlasti ili upravljačkoj strukturi pa je u situaciji da koruptivnu šemu ponavlja više puta.

Možemo lako da primetimo da su neke firme dobijale čitave serije tendera a da pre i posle vladavine interesne grupe ili upravljačke strukture nisu beležile zapažene poslovne rezultate. Koruptivna šema je obostrano isplativa pa se svim akterima isplati da se koruptivna šema ponavlja.

Posebno su isplative šeme sa putevima, gradnjom i energentima a u novije vreme je sve popularnija izrada softvera i IT infrastrukture, zbog velike količine novca koji je u opticaju u tim sferama.

 

U društvo duboko inficiranom korupcijom kao što je naše, beležimo pojavu  prenošenja koruptivnih šema sa kolena na koleno tako da praktično učesnici u korupciji ostvaruju decenijsku saradnju trudeći se da osiguraju dugotrajni izvor prihoda, odnosno bogatstva.

Ako prethodno navedeno imamo u vidu, shvatamo da je dobar deo domaće aristokratije i establišmenta nastao na koruptivnom konceptu koji se održava dugi vremenski period.

Cena radova, proizvoda i usluga u koruptivnoj šemi je znatno veća nego tržišna, nekada i višestruko.

Cena se ne odražava pozitivno na kvalitet već naprotiv, ponuđeni radovi, dobra ili usluge su niskog kvaliteta i manje trajnosti. Često firma koja može na osnovu koruptivnih šema da ugovori veliki broj poslova nema kapacitet ili stručnost da te poslove realizuje, pa za izvršenje posla angažuje podizvođače.

Podizvođači se često angažuju i zbog toga što se firma koja može da dobije tender se uopšte ne bavi delatnošću za koju dobija tender.

Podizvođači su plaćeni minimalno i realizuju posao na najjeftiniji način.

Ovakva praksa prouzrokuje češće nabavke istih dobara, usluga ili radova.

Primećujemo da su naši putevi i ulice niskog kvaliteta i da se na samo par godina naprave rupe ili se dese razna druga oštećenja pa se ceo postupak tendera i ugovaranja poslova ponavlja na svakih par godina.

Ova praksa naravno nije slučaj samo sa putevima.

Kvalitet u ovom postupku nikome nije bitan.

Oni koji su zaduženi za kontrolu da li je postignut specificirani kvalitet, kao što je to nadzorni organ, to ne rade jer su i oni deo koruptivne šeme. Koncept je da se obezbedi što više razlike u ceni između prave vrednosti proizvoda ili usluga i cene koja je dogovorena u koruptivnoj šemi.

To znači da su za radove angažovani radnici plaćeni minimalno, možda i bez adekvatnih kvalifikacija, a da su ugrađeni materijali i realizovane usluge najnižeg mogućeg kvaliteta.

Kontinuirano ponavljanje korupcije, često višedecenijsko, dovodi do urušavanja konkurencije jer firme koje nisu bliske vlasti ne mogu da dobiju poslove i propadaju pod teretom raznih nameta.

Sa druge strane firme koje su bliske vlasti, uspešne su pomoću koruptivnih šema i ostvaruju veliku zaradu. Da bi zarada bila veća cene se podižu što nije problem jer je konkurencija urušena.

Povećanje cena po kojima prodaje proizvod ili usluga povećava cene svih proizvoda i usluga koji su u lancu realizacije posla.

Povećavaju se cene materijala, cene ukalkulisanog rada, i cene proizvoda koji su neophodni za realizaciju posla (automatizacije, mehanizacije, energenata).

 Lančano povećanje cena u nekoj oblasti utiče i na inflaciju jer prouzrokuje porast cena u celoj privrednoj oblasti.

Pod utiskom opšteg rasta cena lako će se u javnom mnjenju opravdati inflacija.

Inflacija je zapravo prouzrokovana štampanjem novca da bi se isplatila korupcija jer u društvima sa razvijenom i naprednom korupcijom dešava se manjak novca da bi se namirili narasli koruptivni apetiti. Imajmo na umu da u inflaciji novac ne nestaje već ono što su naše plate i ušteđevine izgubile na vrednosti prelilo se na račune onih koji su novac štampali i upravljali inflacijom.

Kod nas je svaka pojava svetskog inflacionog trenda rado prihvaćena jer naprosto dalo alibi za štampanje novca.

Naša zemlja nikada nije izbegla inflaciju.

Zabluda je da u koruptivnoj šemi učestvuje samo dve osobe. Ako su iznosi veliki u koruptivnoj šemi mora da učestvuje i veliki broj ljudi.

Među učesnicima su upravljačka struktura, ili deo upravljačke strukture, organizatora tendera, nadzorni organi, učesnici u samom poslu od strane naručioca.

Slično učešće u šemi se dešava i na strani izvođača posla. U velikim poslovima u koruptivnoj šemi učestvuju desetine ili čak stotine učesnika. Ako to pomnožimo sa brojem tendera dolazimo do više hiljada ljudi koji aktivno učestvuju u koruptivnim šemama.

Svako od nas statistički, ima u svom okruženju nekog ko je aktivni učesnik koruptivne šeme.

Kada pogledamo direktore mnogih državnih firmi primetićemo da oni već na prvi pogled ne deluju sposobno.

Zatim primetimo da možda nemaju ni adekvatno obrazovanje, da njihove firme nisu beležile nikakve pozitivne rezultate ali da su oni napravili blistavu direktorsku karijeru i premeštali se sa jednog rukovodećeg mesta na drugo. To je zbog toga što funkcija direktora nije da ostvari dobre poslovne rezultate već da omogući realizaciju koruptivnih šema.

Druga bitna funkcija direktora je da obezbedi da novac dobije onaj ko sve treba da dobije.

Ako su u pitanju veća preduzeća to obavezno uključuje predstavnike političke strukture, možda predstavnike kriminalnog miljea i druge saradnike.

Direktor mora biti kvalitetan i dosledan poslušnik prema onima koji su iznad njega i on ne sme da pogreši.

U takvom konceptu su pametni, obrazovani i ambiciozni ljudi neželjena pojava pa je funkcija direktora i da dezavuiše zaposlene, da ih navede na sasvim pogrešne zaključke o poslovanju i problemima preduzeća.

Na ovaj način dobijamo profil tipičnog karijernog direktora srpskog državnog preduzeća ili državnog funkcionera. Na taj način demistifikujemo zašto su državna preduzeća toliko neuspešna.

Zaposleni koji su vredni, pametni, obrazovani i ambiciozni vremenom gube moral i odustaju od ozbiljnog rada već se uklope u sivilo. Neki skupe snage pa odu u inostranstvo.

Jedan od bitnih razloga za odliv mozgova je to što pametnim ljudima nije dozvoljeno da pametno obavljaju svoje poslove.

Neki imaju sreće pa počnu da rade za stranu firmu.

Korupcija utiče i na urušavanje obrazovanja. Usavršavanje i sticanje znanja nije način na koji se postižu životni ciljevi, prosperitet, napredovanje i bogatstvo. U društvima sa razvijenom korupcijom diploma je samo „papir“.

Sa diplomama se trguje i one se nabavljaju po potrebi da bi se zadovoljila forma.

Mnogi srpski funkcioneri i direktori su diplome stekli preko noći tek kada su došli na položaje.

Među obrazovnim institucijama neke se ističu jer su vrlo popularne među funkcionerima i direktorima. Od diplome je mnogo važnije „koga znaš“ nego kakvu diplomu i znanje imaš.

Česti slučajevi korupcije, posebno ako se to ponavlja godinama, stvaraju utisak da se pošten rad ne isplati. Već je odomaćena rečenica da se neko „snašao“ pa je zaradio veliki pare.

Opšte je javno mnjenje da je važnije da se čovek „snađe“ nego da je završio velike škole.

Svako zna primer ljudi koji su mnogo učili i radili pa nemaju hleba da jedu, niti da kupe lepa kola niti da decu vode na more. Već i deca svojim roditeljima drže predavanja o tome kako nisu dovoljno uspešni i kako su trebali da budu „snalažljiviji“.

Biti „snalažljiv“ znači samo jedno, a to je se postane učesnik unosnih „koruptivnih šema“.

Ovakvo stanje traži dugotrajan rad na ozdravljenju morala jednog društva.

Da sumiramo negativne efekte koruptivnih šema:

– Visoke, preplaćene cene proizvoda, usluga i radova, nekada višestruko

• Ponavljanje koruptivnih poslova tako da se plaća mnogo i često
• Enormni troškovi države u koruptivnim šemama
• Nizak kvalitet proizvoda, usluga i radova
•  Inflacija
• Urušavanje tržišta i zdrave konkurencije
• Urušavanje obrazovanja, diploma je samo papir, znanje nikome ne treba
• Negativna selekcija i favorizovanje poslušništva
• Odliv kvalitetnih kadrova

Da bi jedno društvo funkcionisalo na zdravim osnovama, da bi se omogućilo da firme posluju, rastu izarađuju u svom poslovanju, da ljudi rade, stvaraju i pošteno zarađuju, jedno društvo se mora osloboditiod korupcije.

Naši stručnjaci kao i mladi talentovani ljudi će se vratiti ako imaju fer šansu da stvaraju ilepo žive u sopstvenoj zemlji.

Borba protiv korupcije mora biti prvi prioritet svake države jer sa korupcijom nema budućnosti i prosperiteta.