Zdravko Ponoš: Vulin je hodajuća afera
Zdravko Ponoš, predsednik pokreta Srbija Centar – SRCE, je u intervjuu za portal Glas Šumadije u Kragujevcu izjavio da je Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova Srbije, “hodajuća afera”.
“Vulin je hodajuća afera. Od kada je SNS na vlasti, on je sa sobom vukao afere. Sasvim je sigurno da to što se našao na listi sankcija, nije neutemeljeno. I sasvim je sigurno da je tome što se našao na listi sankcija, prethodilo neko upozorenje”, izjavio je Ponoš.
Ponoš je postavio pitanje zašto je Vučić postavio Vulina na čelo BIA-e, ističući da nije stručnost bila merilo, već lični odnosi sa Vučićem.
“Da li je Vulin postavljen samo da bi pratio nezavisne novinare i opozicione političare?
Ili je, ipak, bio zadužen za te sumnjive poslove o kojima se govori u aktu o sankcijama?
Taj akt skreće dodatnu pažnju na slučaj Jovanjica i koincidira sa svedočenjem inspektora Mitića o slučaju Jovanjica u kojem se ukazuje da su kriminalne i narko aktivnosti obavljane uz učešće državnih službenika iz bezbednosnih struktur.
Službenike iz različitih bezbednosnih struktura u projekat Jovanjica mogao je da zajedno angažuje i uveže samo neko ko je iznad svih tih različitih bezbednosnih struktura. Ako je to tačno, što po svemu sudeći jeste, imamo veliki problem”, izjavio je Ponoš.
Ponoš je takođe naglasio da je narod na protestima i pre američkih sankcija Vulinu i pre Mitićevog svedočenja zatražio ostavku Vulinu i Gašića.
Ponoš je izjavio da su neprimerene izjave Aleksandra Vučića kojima je pokušao da relativizuje aferu sa Vulinom, uključujući one o kokainu u Beloj kući i Vučićevo hvalisanje da je svojevremeno i on bio pod sankcijama. “Ništa dobro Srbija nije dobila skidanjem Vučića sa sankcija. Upravo suprotno – njegovim dovođenjem na vlast, Srbija i njeni građani stavljeni su pod svojevrsne sankcije pod kojima živimo od 2012.”
Govoreći o otkrivanju botovske mreže SNS, Ponoš je istakao da cela botovska arhitektura koju je SNS razvila predstavlja ozbiljnu korupcionašku aferu i zloupotrebu.
“Ovi ljudi, po pravilu su zaposleni u javnim preduzećima, tamo primaju plate, iako uglavnom ne poseduju odgovarajuće kvalifikacije za posao, a često ga nisu ni obavljali nego su se samo formalno vodili na tim radnim mestima, a primali plate za botovanje.
Oni su bili plaćeni iz budžeta, našim novcem, da šire govor mržnje i napadaju političke protivnike, novinare, svakoga ko ime reč kritike o režimu. Oni su bili instrument kojim je režim formirao attmosferu nasilja u društvu protiv koje se podigao narod na protest”, kaže Ponoš.
