Procena je da za jedan kilogram litijum karbonata, potrebno 23.000 litara vode. Za prosečnu bateriju u automobilu potrebno je 6-8 kilograma litijum karobonata.
Potrebno je istaći da se na svaku tonu iskopanog litijuma iz tvrdih stena emituje 15 tona ugljen dioksida (CO2) koji odlaze u vazduh, a upravo smanjivanje emisije ovog jedinjenja je cilj zelene transformacije. Dobijanje litijum karbonata takođe zahteva enormne količine sumporne kiseline.
Posle svega ostaje još jedan veliki, gotovo nerešivi problem, a to je otpad, odnosno jalovišta koja su takođe opterećena otpadnim elementima.
Litijum u slučaju Jadra :
U svima nam poznatom slučaju Jadra , planirano jaloviše je primera radi nebrojeno puta veće od rudnika Stolice čije je plavljenje u poplavama iz 2014. godine i izlivanje jalovišta odgovorno za 40 odsto zagađenja u Srbiji izazvanog poplavama.
U jalovini bi se kada je u pitanju kopanje jadarita našao i još jedan izuzetno otrovan element, bor.
O kakvim otrovima se radi, govori podatak da je u Jadru na zemljištu gde su vršena ispitivanja 20ak metara oko rupa bez života. Nema ni korova.
Jalovište je planirano da se smesti između dve bujične reke Jadra i Korenite, što bi prema procenama stručnjaka totalno devastiralo Mačvu, Drinu….
“Prema nalazima iz reke Jadar, 17 puta više bora je nađeno ispod rudne zone nego iznad.
Šta bi se desilo kada bi započeli sa kopanjem rude?”,
O tome koliko su jalovišta devastirajuća navešćemo primer iz okoline Beograda, gde se između sela Babe i Guberevac na Kosmaju nalazi jaloviše iz Rimskog perioda.
“Na toj zemlji još ništa ne uspeva, iako je prošlo 2.000 godina. Toliko vremena je potrebno za polurazlaganje. Za kompletno oko 10-15 hiljada godina, praktično zauvek.”
Jedan rudnik litijuma poput onog planiranog u Srbiji, postoji u SAD i nalazi se u pustinji Nevade. Tamo su prema izveštajima o efektima rudnika, utvrdili zagađenje u prečniku do 200 kilometara.
U Srbiji postoji potencijal i za više pošto je Jadarski kraj bogat podzemnim vodama.
Posmtrajući današnji nivo tehnologije neizbežne posledice otvaranja rudnika su degradacija zemljišta, nedostatak vode, gubitak biodiverziteta, oštecenje ekosistema, nastavak globalnog zagrevanja i iseljavanje ljudi.
Postoji plan o otvaranju rudnika u Portugalu (Baroso), ali on je sve dalji od realizacije.
Iako ima velike rezerve, rudnike nemaju ni u Kanadi, dok Sjedinjene Američke Države imaju otvoren jedan, u pustinji Nevade. Bilo je predloga za još jedan u Nevadi, ali se za sada odustalo zbog uticaja na životnu sredinu i živote pretežno Indijanaca – starosedalaca koji tamo žive.
Trenutno postoji 10 potencijalnih litijumskih projekata u EU: tri u Portugalu, po dva u Španiji i Nemačkoj, a preostala tri u Češkoj, Finskoj i Austriji.
