Vašingtonski sporazum i Ohridski sporazum – finalizacija izdaje Kosova i Metohije

Od dolaska Vučića na poziciju predsednika države 31.maja 2017.godine SNS je ubrzala put ka autoritarizmu i galopirajućoj izdaji srpskih nacionalnih interesa. Aleksandar Vučić je više puta u periodu od marta do juna 2018. godine izjavio da se zalaže za podelu Kosova, odnosno razgraničenje. “To je moja ideja” – odgovorio je potvrdno na pitanje novinara o podeli, stojeći na brani Gazivode 8. septembra 2018. godine. Ideju o podeli Kosova podržali su i tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kao i tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin.

U oktobru 2019. godine u Novom Sadu Vučić se sastao sa predsednicima Albanije i Severne Makedonije. (Edijem Ramom i Zoranom Zaevim). Potpisana je zajednička deklaracija o namerama koja treba da omogući slobodan protok ljudi, robe i kapitala na Zapadnom Balkanu do 2021. godine. Odmah nakon imenovanja u oktobru 2019. godine novi specijalni izaslanik SAD za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel je posetio Beograd i Prištinu. Nakon posete, izjavio je: “Neophodno je da obe strane blisko i ubrzano sarađuju, gledajući u buducnost”.

Nekoliko dana pred Vučićev odlazak u Vašington, pet istaknutih ličnosti je podnelo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića zbog njegovog plana o podeli Kosova i Metohije. To su bili: Kosta Čavoški, Milo Lompar, Marko Jakšić, Dejan Mirović i Dragana Trifković. Krivična prijava se zasnivala na članovima 307-308 Krivičnog zakonika Republike Srbije u kojima se definiše krivično delo ugrožavanje ustavnog poretka i celovitosti države. U prethodnom KZ ti članovi su bili definisani kao krivično delo izdaje i veleizdaje.

Vašingtonski sporazum je dokument koji su potpisali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašene Republike Kosovo Avdulah Hoti 4 septembra 2020.godine.  Vašingtonski sporazum se sastoji od 16 članova.

Moj fokus će biti na ključnim članovima – 15 i 16. U članu 15 Vašingtonskog sporazuma se navodi: “Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju povlačenja priznanja, i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog bilo kojoj naciji ili medjunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Oba dogovora odmah stupaju na snagu”.

Rok od jedne godine u delu “Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum” jasno pokazuje da se radi o pravno obavezujućim odredbama. Član 15 ili de iure priznanje sa odložnim rokom od jedne godine je najsličnije ugovoru izmedju Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike potpisan 1972.godine. Pravi predmet Vašingtonskog sporazuma je najsličniji predmetu Ugovora izmedju dve Nemačke. U članu 1 Ugovora dve Nemačke se navodi da će dve strane razvijati dobrosusedske odnose. U članu 15 se takodje pominju dve strane – Srbija (Beograd) i Kosovo (Priština). U članu 2-3 Ugovora dve Nemačke obe strane ističu da će poštovati osnovna načela Povelje UN, kao što su: poštovanje nezavisnosti država, poštovanje teritorijalnog integriteta, poštovanje granica, itd. U članu 16 se navodi: Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021.godine. Srbija se za razliku od tzv. Kosova obavezala da će premestiti ambasadu u Jerusalim.

Osim SAD i Gvatemale to nije uradila nijedna država na svetu. Premijer tzv. Kosova Avdulah Hoti je potpisao da “Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na medjusobno priznanje. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je 4 septembra izjavio da Izrael priznaje Kosovo i da će biti prva muslimanska država koja će otvoriti ambasadu u Jerusalimu. Ta izjava je došla posle telefonskog razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Član 15 nije samo u suprotnosti sa srpskim Ustavom prema kojem je KiM deo Srbije. On je i u suprotnosti sa ruskom spoljnom politikom koja je najzaslužnija za povlačenje priznanja tzv. Kosova od strane 18 država. Članom 15 Vučić je pristao na primenu Išingerovog plana koji je 2007. godine odbio tadašnji premijer Vojislav Koštunica uz pomoć Rusije.

U članu 16 Vučić je Srbiju uvukao u najveći svetski verski sukob, sukob izmedju arapskih država i Izraela oko statusa Jerusalima. Za priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela Srbija nije dobila ništa. Naprotiv, Izrael je priznao tzv. Kosovo. Srpsko priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela je izazvalo osudu od strane Arapske Lige, Irana, Palestine kao i EU. Što se tiče unutrašnje situacije u zemlji, skandalozno je što se nije oglasio Pravni fakultet. SPC je isturila episkopa bihaćko- petrovačkog Sergija koji je uporedio Vučića sa Isusom Hristom. A Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije je istakao da Vučić sve radi za opšte dobro.

Vašingtonskim sporazumom je suspendovano preko 40 članova srpskog Ustava. Vučić je to uradio bez referenduma o promeni Ustava i bez odluke Narodne Skupštine o promeni Ustava za koju bi trebalo da glasa 2/3 poslanika. Srbija je dovedena u vanredno stanje, odnosno izvršen je državni udar.
Ohridski sporazum je poznatiji u javnosti kao “francusko-nemački plan”, a izradile su ga francuske i nemačke diplomate, a  inspirisan je modelom “dve Nemačke” iz Hladnog rata. Evropska unija je 5. decembra predstavila nacrt Sporazuma Srbiji i Kosovu na samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti sastali su se 27.februara 2023.u Briselu da razgovaraju o Sporazumu, gde su prihvatili Nacrt. Ministar spoljnih poslova EU Žozep Borelj je izjavio da nema potrebe za daljim razgovorima i da će budući pregovori biti posvećeni njegovoj implementaciji. Vučić i Kurti su se ponovo sastali 18.marta u Ohridu i usmeno prihvatili mapu puta za sprovodjenje Sporazuma. Tekst sporazuma je Evropska Unija objavila 27.februara 2023. Sporazum se sastoji iz 11 članova, a ključni su 1,2,4 i 8.

Član 1

Strane će medjusobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava. Obe strane će medjusobno priznati svoja dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.

Član 2

Obe strane će se rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih Nacija, posebno onim o suverenoj jednakosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji.

Član 4

Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u medjunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj medjunarodnoj organizaciji.

Član 8

Strane će razmeniti stalne misije.

Reakcije na sporazum bile su različite. Krenuću od opozicije. Stranke prozapadne opozicije su izašle sa drugačijim stavovima. Predsednik Srbija Centar – Srce Zdravko Ponoš je istakao Vučić nastoji da prihvatanjem sporazuma ostane na vlasti i da ga u tome ne treba podržati. Predsednik Stranke Slobode i Pravde Dragan Djilas izjavio je 25.januara 2023. da će ta stranka zatražiti da dokument postane javan, kao i “da bi priznanje Kosova bio zločin, ali bi bio zločin i uskratiti evropsku budućnost generacijama koje dolaze”. Stranke desnice dele identičan stav.

Srpski pokret Dveri ističe da je sporazum “otvoreni ultimatum i nastavak brutalnih pritisaka na Srbiju”. Tadašnji predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić rekao je da bi prihvatanje sporazuma bio ekstremno opasan korak, a da ako u dogovoru postoji član o medjunarodnoj jednakosti Beograda i Prištine, to bi bila VELEIZDAJA.

Po reakcijama režima se vidi sva nedoslednost u pregovorima. Dana 8. oktobra 2022., Vučić izjavljuje da je predlog članstva Kosova u UN neprihvatljiv za Beograd. Ipak, 20.januara 2023. Vučić je izjavio da će Srbija biti spremna da prihvati sporazum i da radi na njegovom sprovodjenju. Prema njegovim rečima, iz evroameričkog pregovaračkog tima rečeno mu je da će pristup Srbije EU stati ako Srbija odbije sporazum, kao i da bi bio ukinut bezvizni režim Srbije i EU. Francuski i nemački ambasadori u Srbiji Pjer Košar i Anke Konrad su ove tvrdnje demantovali, tvrdeći da nije bilo pretnji, već samo ukazivanja na posledice ako Srbija propusti priliku za dogovor.

Iako Ohridski sporazum ne zahteva eksplicitno da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, on sprečava Srbiju da se protivi pristupanju Kosova medjunarodnim organizacijama kao što su EU, NATO, Ujedinjene nacije i Savet Evrope. Krajnji cilj sporazuma je stvaranje pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa: Srbija=Kosovo. To je apsolutno; konačni i završni čin VELEIZDAJE srpskih nacionalnih interesa od strane SNS režima. 

Aleksandar Malešević