Umesto Ministarstva građevinarstva o planovima će odlučivati Agencija koju plaćaju investitori, ako se usvoji Nacrt Zakona o planiranju i izgradnji
RERI je održao javne konsultacije da bi još jednom objasnio opasne mane Nacrta ZPI koji se uskoro usvaja građanima i predstavnicima parlamentarne opozicije.
Nacrt jednog od najvažnijih zakona za prostorni i privredni razvoj zemlje donosi nove olakšice investitorima i legalizuje postojeće i novo gaženje prava građana.
Aktuelni Zakon o planiranju i izgradnji je jedan od najopširnijih propisa koji trenutno važe, koji je od 2003. pretrpeo čak 14 izmena. „To govori o obuhvatu, značaju i stepenu preklapanja ovog propisa sa drugim sektorskim propisima“, ukazao je Dragomir Ristanović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu na javnim konsultacijama koje je RERI organizovao trinaestog jula u Beogradu.
Predlagač je uspeo da nacrtom ZPI istovremeno predloži i centralizovanje planiranja i usitnjavanje planova po meri finansijskog kapitala.
Nacrtom se, tako, predviđa ponovno osnivanje Agencije za prostorno planiranje koja bi od sadašnjeg Ministarstva građevinarstva preuzela nadležnosti koje se odnose na urbanističko i prostorno planiranje, naveo je Ristanović.
Ova Agencija bi mogla da prihoduje od donacija koje dolaze iz privatnog sektora, dodao je i naglasio: „Ne možemo govoriti o objektivnosti i nepristrasnosti jednog takvog organa“.
Ristanović je apostrofirao planske dokumente za brojne projekte koje je nazvao kontroverznim, uključujući projekte kompanija Rio Tinto, Ziđina i Linglonga, i poentirao:
„To su sve planski dokumenti koji su potekli na inicijativu privatnih kompanija. Zamislite da o sudbini tih planova odlučuje telo koje je finansirano od takvih kompanija“.
Centralizacija odlučivanja, ali i „krajcovanje“ planova po meri investitora u Nacrtu Zakona
Ristanović je naglasio da je odredba postojećeg Zakona koja najdirektnije brani javni interes odredba koja definiše da dokument užeg područja mora da bude u skladu sa dokumentom koji određuje šire područje. ZPI propisuje sedam instanci takvih dokumenata, kojima je i posvećen u velikom delu.
Ova odredba je u Nacrtu ugrožena. Predlagač je „našao način da ovo zaobiđe“, upozorio je Ristanović. On je objasnio da za sve planove koji bi mogli poneti epitet projekta od nacionalnog značaja, uključujući turističke i projekte eksploatacije prirodnih resursa, ako se Nacrt usvoji „ne bi postojala nikakva ograničenja“.
„Kao da ovo nije bio dovoljan šamar javnom interesu“, dodao je, “Za one investicije koje nemaju taj obuhvat i intenzitet da bi mogle da se nazovi projektima od nacionalnog značaja predlagač uvodi pojam fazne izrade i usvajanja planskih dokumenata”. Ovim bi, efektivno, planovi za pojedine projekte takođe mogli da se rade bez razmatranja planova šireg obuhvata, a da se nazovu fazama ili delovima planova šireg područja. Bilo bi dozvoljeno usitnjavanje do nivoa pojedinačne parcele.
Zakon bi legalizovao praksu kojoj svedočimo na svakom koraku: da se gradi bez razmatranja prostornog konteksta, kao i socioprostornog, socioekonomskog, saobraćajnog, komunalnog – dodajte po želji – aspekta. Urbana sredina nije prost zbir parcela, nego funkcionalni sistem, ali ni vlasti ni investitore to ne zanima.
„Koliko god bilo besmisleno postavljati plansko rešenje ne posmatrajući šta se dešava u širem okruženju i u raznim aspektima, još je besmislenije da po istoj metodologiji radimo stratešku procenu uticaja na životnu sredinu“, dodao je Ristanović. Time je u javne konsultacije uveo sledeću temu kojoj su bile posvećene: pitanje obesmišljavanja procena uticaja životne sredine u predloženom Nacrtu.
Deo javnih konsultacija bio je posvećen pitanju ukidanja naknade za konverziju, koje zaslužuje poseban prilog.
Zakon protiv zakona
Nacrt Zakona o planiranju i izgradnji je, uz, primera radi, Nacrt Zakona o upravljanju privrednim društvima i INEKP jedan od nekoliko značajnih dokumenata čije usvajanje se očekuje narednih sedmica.
Usvajanje novog Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) ima dalekosežne posledice na život svih građana. Usled nepovoljne situacije u medijima i činjenice da je manjkavost ovog zakona samo jedan u nizu problema sličnih razmera sa kojima se stanovništvo suočava proteklih meseci, štetne odredbe koje Nacrt ZPI donosi i propusti u dosadašnjoj proceduri njegove izrade i usvajanja nisu dovoljno poznate ni predstavnicima parlamentarne opozicije, a kamoli građanima. Upravo pokušaj da se ova problematika razjasni bila je motiv za javne konsultacije koje je RERI održao u Dorćol Platzu.
Govoreći o propustima u proceduri donošenja ZPI Mirko Popović iz RERI-ja je podsetio na to je Ministarstvo građevinarstva bilo dužno da nakon javnog uvida koji je održan između 30. januara i 20. februara 2023. izradi izveštaj i da ga objavi 15 dana nakon javne rasprave. U ovom izveštaju je trebalo da budu navedene i primedbe na Nacrt i odgovori predlagača.
„To nije mogućnost, to je obaveza“, naglasio je Popović
Ministarstvo ovaj izveštaj nije objavilo u roku koji propisuje poslovnik Vlade,već tek nakon što je RERI zahtevao da se Nacrt povuče. Time su i javnost i poslanici bili uskraćeni za mogućnost da vide šta su bile zamerke.
„Zakoni se ne mogu poštovati malo: oni se ili poštuju ili ne poštuju“, dodao je programski direktor RERI-ja. Kod nas, se, konstatovao je, ili ne poštuju uopšte ili poštuju „po malo“, a građani gube veru u institut javne rasprave jer im „niko na primedbe ne odgovara i ne konstatuje ih“.
Sve primedbe koje je RERI podneo su odbijene.
Okupljeni su tokom diskusije naveli niz konkretnih lokacija u Beogradu i Republici na kojima će predstavnici finansijskog kapitala moći da dodatno profitiraju ako se sporni Nacrt usvoji. Jedan od zaključaka diskusije je da će Nacrt najverovatnije biti usvojen, kao i mnogi štetni propisi pre njega. Ipak, predstacnici RERI-ja su pozvali parlamentarnu opoziciju da problematizuje sporne odredbe u Parlamentu, za šta su prisutni predstavnici ispoljili spremnost.
