TRIBINA NOVOG OPTIMIZMA: VLAST STOJI IZA STRAHOVITE PRORUSKE PROPAGANDE I MEDIJSKOG PRITISKA

U Srbiji su sve intenzivnije medijske manipulacije kojima se širi proruska i antizapadna propaganda, čiji su glavni promoteri državni službenici, što je pogubno za Srbiju i njeno društvo. Ovo je poručeno na tribini „Srbija pod ‘bratskom’ agresijom”, koja je u organizaciji pokreta Novi Optimizam održana u četvrtak 13. jula, u Beogradu.

Otvarajući skup, osnivač Novog Optimizma Branislav Guta Grubački je rekao da se Novi Optimizam još 24. februara 2022. odredio po pitanju agresije Rusije na Ukrajinu i započeo saradnju sa svima koji su demokratski orijentisani i žele da ukažu na pogubnost ruskog uticaja.

„Preostaje da se u Srbiji učini nešto da se pogubna ruska propaganda u kojoj je agresor žtva, a žrtva agresor izmeni koliko je to moguće u javnom mnjenju. Mi smo pogubnost te ruske agende i proruskog, proputinovskog narativa, koji se ovde neguje već godinama, označili kao nešto što je štetno za Srbiju i sve njene građane”, rekao je Grubački.

On je dodao da tribine Novog Optimizma govore o štetnosti proruske propagande i predlažu da se mora učiniti nešto da se stanje u srpskom društvu promeni.

Grubački je ukazao da je jedan od dokaza jakog uticaja Rusije u Srbiji zadržavanje ruskog antiratnog aktiviste koji živi u Beogradu, Petra Nikitina, na aerodromu Nikola Tesla, prema zahtevu BIA.

„Želimo da pružimo podršku Nikitinu koji se nalazi na aerodromu i nije mu dozvoljen ulazak u zemlju, bez obzira što on ima stalno boravište u Srbiji, i što je holandski državljanin. Pružamo mu podršku, kao i svim ljudima koji se javno izražavaju protiv Putina i ruske propagande”, rekao je Grubački.

Okupljenima se na početku obratio i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Željko Bodrožić, koji je osvrnuvši se na medijsku scenu rekao da je “putinovska propaganda” u poslednjih dvadeset godina prisutna u Srbiji, te da je Putin veličan konstantno.

„Čini mi se da je ovde stvorena jedna autohtona vrsta podržavalaca Putina koja je u uzvesnoj prednosti u odnosu na one koji ga u Rusiji podržavaju, jer nema straha od mobilizacije i drugih posledica koje nosi rat.

Mi od početka nemamo dileme da se radi o režimu koji guši slobode u Rusiji, koji gasi medije, dok je za vreme Putinog režima do sada ostalo na desetine mrtvih novinara. To dovoljno govori s kim imamo posla i sigurno je da su to bili znaci da će taj režim krenuti i van Rusije da sprovodi svoju politiku”, rekao je Bodrožić.

Ekspert evropskog prava i evropskih integracija Vladimir Međak izjavio je da putem medija vlast šalje različite poruke vezane za spoljnopolitičku orijentaciju Srbije. Prema njegovoj oceni, u medijima se može čuti da Srbiji ne treba EU, da će Srbija biti kao Norveška koja nije deo EU, zatim se promoviše savez sa Rusijom, a spominje se i BRIKS.

„Imamo konstantno sluđivanje građana, i to ne rade Rusi, Raša Tudej, već državni službenici od predsednika, premijerke, pa nadalje, i to je najveći problem. Anti-EU narativ je porastao skoro pet puta od 2017. godine. Nameće se da je priča o EU priča o parama, emocije su na istoku odvojene za Rusiju i Kini, pa se pitam gde je mozak”, rekao je Međak dodavši da je spoljna politika Srbije nejasna.

„Naša spoljna politika u sedam dana izgleda kao rolerkoster. Prvi dan Amerika je naš najbolji prijatelj, zatim drugi dan ljuti smo na njih, treći dan Nemačka finansira proteste u Srbiji, četvrti dan pokrećemo postupak protiv britanske poslanice u Britanskom parlamentu, peti dan suspendujemo izvoz naoružanja, šesti dan održavamo vojnu vežbu sa NATO-om, sedmog dana našem šefu BIA uvode sankcije. Sad se ti snađi”, poručio je Međak.

Dragoslava Barzut, iz organizacije Građanske inicijative, ukazala je da je u Srbiji jedan od najvećih problema vezanih za širenje proruske propagande medijska scena i način na koji „ozbiljniji” mediji nekada gore od tabloida šire manipulacije. Ona je ocenila da se najteže menja kulturološki obrazac i rašireno miljenje da je Rusija Srbiji bratska zemlja.

“U Srbiji je prisutan mit o bratskoj Rusiji, i mi koji se bavimo kulturom znamo da se najteže menja upravo kulturološki obrazac i samim tim to mišljenje o Rusiji. Ovde građani i građanke nemaju mogućnost da se informišu i da do njih dođu informacije koje se ne uklapaju u dominantan narativ”, izjavila je Barzut.

Zlatoje Martinov, publicista i novinar, ocenio je da njega ne čudi težnja Rusije da širi uticaj, već stav Srbije je nešto što je zabrinjavajuće. Martinov je podsetio da su generacije bivše Jugoslavije bile okrenute zapadu i nije bilo simpatija prema istoku.

Danas, kaže Martinov, u Srbiji je ozbiljan problem strahovita ruska propaganda koja poslednjih deset godina ide uzlaznom putanjom.

„Situacija se promenila devedesetih i danas je to intenzivirano. Ali, mene nije iznenadilo jer sam shvatio da kad je došao Putin na vlast on je imao ideju obnove ruske imperije i samo sam se plašio da se mi ne upletemo u to, nažalost upravo se to dogodilo. I to je ono što mene lično brine i plaši, nažalost ne plaši veći deo našeg stanovništva, ali to je problem strahovite medijske propagande i pritiska, i zato me ovo danas podseća na nesretne devedeset godine“, rekao je Martinov.

Prema oceni profesora FDU i pozorišnog kritičara Ivana Medenice rusofilija u Srbiji nije autentična, već konstruisana medijskom propagandom, koja je pojačana sa dolaskom Putina. Medenica ističe da se aktuelni režim održava promovisanjem spinova, širenjem vesti koje su u suprotnosti jedna sa drugom.

Prema njegovim rečima, vest o uvođenju sankcija SAD direktoru BIA govori da je pritisak zapada veći, te da se Srbiji šalje jasna poruka da se više ne može voditi spoljna politika na četiri stuba.

„Najznačajnije činjenice su da neke od ključnih figura nosilaca ideje srpskog sveta polako dolaze na crne američke finansijske liste i to su ključni politički mehanizmi koje zapad ima na raspolaganju. Na crnoj listi je bio Milorad Dodik, pa Aleksandar Vulin, ko je sledeći? Pritisak raste i Srbija ne može više da sedi na četiri stolice i da ima četiri stuba spoljne politike, nego se određeni zahtevi ispostavljanju sve brže i sve intenzivnije”, rekao je Medenica.

Analizirajući odnos društva u Srbiji prema agresiji Rusije na Ukrajinu, novinarka N1 Aleksandra Godfroa je istakla da razgovori sa građanima pokazuju da u Srbiji uglavnom nema empatije sa ukrajinskim žrtvama.

„Ja bih volela ako bi bilo moguće da građani u Srbiji shvate da nema ničeg podlijeg, nema ničeg težeg i opasnijeg od bratske agresije, jer je sa njom jako teško boriti se. Argumenti ne rade, jer se govori o emociji. Ljudi veruju ono što njima odgovara da veruju”, izjavila je Godfroa.

Prema njenim rečima, potpuni nedostatak empatije je posledica narativa koji „udara” na emociju, dok proruska propaganda u Srbiji ide od vrha vlasti.

„Postoje postupci koji pokazuju da se Srbija polako odvaja ispod te medveđe šape Rusije, ali istovremeno sa vrha vlasti dolazi drugačija poruka, kao da se igraju, poigravaju sa onim što znaju da većina njihovih glasača želi da čuje”, ocenila je ona.

Pored tibine, u Prostoru Miljenko Dereta na inicijativu Novog Optimizma organizovana je i izložba ratnih fotografija iz Ukrajine.

Fotografije su svedočanstvo posledica agresije Rusije na Ukrajinu, na kojima su prikazane sudbine ljudi i razmere razaranja gradova, sela, naselja, kulturne baštine.