20. 05. 2024.
Vesti

Tatjana Manojlović (Demokratska stranka): Uvek ću biti uz naš narod na Kosovu i Metohiji !

Avatar
  • September 22, 2023
  • 2 min read
Tatjana Manojlović (Demokratska stranka): Uvek ću biti uz naš narod na Kosovu i Metohiji !

Nekoliko napada se noćas desilo na srpske kuće u Kosovskom Pomoravlju.

U Gnjilanu je kamenovana kuća Bosiljke Nojić (77), koja živi sama.

I porazbijana su stakla.

U Gnjilanu je 99. bilo oko 15000 Srba, danas tek tridesetak, na koje se vrši konstantni pritisak da napuste grad. Skoro sva imovina je u međuvremenu prodata.

Tokom noći su bačene i eksplozivne naprave u dvorišta zamenika  predsednika opštine Ranilug, Vladice Aritonovića, direktora vrtića u Ranilugu, Srđana Ristića i direktora Centra za socijalni rad u srpkom i kosovskom sistemu istovremeno, Zorana Ristića.

 

Foto: Ilustracija

Ta bačena u Ristićevo dvorište nije eksplodirala.

Za sada se zna da je pričinjena materijalna šteta na automobilima.

Besane noći i sve manje srpskog življa u ovom kraju. Tiho se gase poslednje oaze gde su živeli, pod velom ćutanja i prećutnog pristajanja na neminovnost.

Ljuta sam na sebe.

Mislila sam da ću iz klupe u parlamentu više moći da učinim za te ljude, da se njihov glas dalje i jače čuje.

Za njih, koji su mi najčešće govorili da se osećaju ZABORAVLjENIMA.

Bar da sam još dokumentarnih zapisa o njihovoj istini ostavila, za pokolenja…

O tome kako se osećaju ZLOUPOTREBLjENIM za sitne, neretko i krupne političke poene, kao ping – pong loptice između Prištine, Beograda, Istoka i Zapada, pravovernih, krivovernih i nevernika, mudrih i praznoglavih.

Odlaziću na Kosovo i Metohiju i dalje, poslom ili srcem vođena.

 

 

I biću glas onih koji istrajavaju na toj zemlji, gde god bila i ma čime se nadalje bavila.

Da njihova istina pronađe put. I neću pojašnjavati zašto i kako toliko volim te nestvarno lepe predele.

Kako mi se pod kožu tako čvrsto to sve podvuklo i zašto te ljude koje sam tokom poslednje decenije upoznala doživljavam kao svoje, kao rod rođeni. To se ne da prepričati.

I znam da nisam jedina kojoj se to desilo odlazeći tamo, dole, gde su Gračanica, i Bogorodica Ljeviška, Pećka patrijaršija, Dečani, Devič, gde protiče Bistrica, nadvija se i grli te Šar planina, orahovačko i hočansko vinogorje…

Nemoguće je ostati imun na tu posebnost.

Nije mi žao što sam inficirana. Naprotiv.

Podeli:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *