Tatjana Manojlović : ILI MI, ILI ONI ! ILI PROMENE ILI ZAPREGA !
Znate li da je zaista konjska zaprega jedini način prevoza za mnoge građane?
Ako nemaju svoj automobil. A žive, npr. u Kosjeriću ili pak u Bosilegradu.
Ophrvani krahom države na svim nivoima, teško uočavamo kako sve običan čovek trpi! Šta je sve maćehinska, mafijaška vrhuška vlasti dozvolila?!
Evo raporta iz ova dva gradića u Srbiji.
Kosjerić se nalazi duž železničke linije Beograd-Bar, što ga povezuje sa ostalim gradovima na toj relaciji. Nažalost, železnička stanica je u izuzetno lošem stanju, a šalter je nedavno ukinut, pa se karte sada kupuju isključivo u vozu.
Što se tiče autobuskog prevoza, postoji linija Zlatibor – Novi Sad koja prolazi kroz Kosjerić dva puta dnevno. Više nema autobusa koji povezuju Kosjerić i Požegu, već su tu privatni kombi prevoznici koji saobraćaju na 2, 3 ili 4 sata . Na raspolaganju su dva kombi prevoznika, ali večernje linije ne postoje, pri čemu je poslednji polazak za Požegu u 16 časova.
Nažalost, selima u okolini Kosjerića nedostaju autobuske ili kombi linije prema gradu, osim za organizovani prevoz đaka.
Ovo stvara izazove za sve, a posebno starije građane u tim udaljenim selima.
Dodatno, nema direktnog saobraćajnog povezivanja između Kosjerića i susedne opštine Bajine Bašte, dok je put koji povezuje Kosjerić sa susednom opštinom Užice u toliko lošem stanju, pa su građani Kosjerića prinuđeni da se koriste dužim i okolnim putem preko Požege.
Važno je napomenuti da je autobuska stanica u Kosjeriću već godinama zatvorena.
U suštini, osim železničkog prevoza, postoje ograničene saobraćajne veze između Kosjerića i drugih gradova. Osim linije Zlatibor – Novi Sad (koja prolazi kroz Kosjerić dva puta dnevno) i kombi prevoza na relaciji Kosjerić-Požega, ne postoje druge autobuske ili kombi linije koje povezuju Kosjerić sa ostalim gradovima. Selima nedostaju autobuske linije za grad, ne računajući organizovani prevoz đaka.
Bosilegrad je tek tužna priča.
Nedelja. Zvanično narednog dana počinje za studente nastava. Nema autobusa u 5.30 za Surdulicu, nema u 6.00, nema uopšte, tek popodne, studenti nemaju čime da se prevezu.
“Na autobuskoj stanici u Bosilegradu nema reda vožnje, ja ga nisam video, nema čekaonice, raspitao sam se i dobio odgovor da je Upravnu zgradu, čekaonicu, biletarnicu i ugostiteljski objekat kupio neki privatnik, koji to drži zaključano.
Autobus Bosilegrad – Surdulica – Vranje polazi, kažu, svaki dan u 5.30, za nedelju nisu bili kao sigurni.
Ali gledaj, i drugim danima, ako nema po proceni vlasnika dovoljno putnika, ide obican auto.
Ako ako neko čeka u Gornjoj Lisini, Donjoj Lisini, Božici – ostaje bez prevoza…
Ako neko radi, pa za vikend želi da ode da obiđe dete koje je u školi u Surdulici, u Niš, u Vranju, u Hanu, ako želi da ode do studenta, do ćerke koja je udata u unutrašnjosti, do sina koji je u vojsci, živi u unutrašnjosti, ako neko želi da ode kod kumova, prijatelja, da obiđe nekog u bolnici, da se isto onako prošeta, pošto je jedino vikendom slobodan, do Surdulice je do pre godinu dana morao da plati divljak taksi 4 – 6 hiljada dinara u jednom pravcu bez čekanja. Od nedavno od 8 -12 hiljada zavisi kako se pogodiš.
Lastina linija je proterana, država je dala mini buseve koji se ne koriste, a subvencionisanu naftu koristi preduzeće čiji je vlasnik odbornik lojalan lokalnoj vlasti.
Pa ti vidi, bajo moj, šta je ovo” – raportira ogorčeni građanin Bosilegrada.
I ovo su samo dva raporta iz dve međusobno vrlo udaljene sredine u Srbiji.
Preži konja, ka put pod noge. Ili tako ili …Promene su neophodne.
Ili MI ili ONI.
Ili ONI ili Srbija.
Ili promene il’ konjska zaprega.
