Tatjana Manojlović (Demokratska stranka): Jedino što me interesuje je pobeda na izborima i rušenje režima Aleksandra Vučića
Novinarka: Katarina Petrović
Sagovornik: novinarka i bivša potpredsednica Demokratske stranke Tatjana Soldatović Manojlović
Sa novinarkom, bivšom potpredsednicom Demokratske stranke, altruistkinjom, Tatjanom Soldatović Manojlović pričala sam o novinarstvu u Srbiji, pretnjama, nepravdama i ograničenjima sa kojima se susretala tokom svoje karijere, ostavci koju je nedavno podnela, ali i o predstojećim izborima.
Nakon 30 godina duge karijere u novinarstvu, otišli ste sa RTS-a i postali potpredsednica Demokratske stranke. Borite se za slobodne medije, Srbiju bez nasilja, Srbiju koja nije u dugovima… Da li je altruizam glavni krivac za Vašu borbu?
– Na društvenim mrežama, u svojoj kratkoj biografiji, ja uvek kažem da sam idealista i altruista između ostalog, ali kažem i da sam malo na svoju ruku, što bi moja baba rekla.
Ljudi koji se po svaku cenu trude da ostanu svoji, imaju integritet, posebnost i koji se ne utapaju u sivilo svakodnevice, uvek se posmatraju sa podozrenjem, pomalo sa čuđenjem.
Meni se to uglavnom dopadalo, a vremenom sam to doživljavala i kao problem, zato što ljudi zaziru od svega što može da poremeti mirnu vodu.
Retko ko voli talase i retko ko se u njih baca. U svemu u životu, pa i u novinarskom poslu, trudila sam se da budem iskrena i ispravna, da mogu mirno da spavam, budem u skladu sama sa sobom, da moja deca budu ispravni ljudi i da to iznivelišem ne boreći se za materijalno, već za ono što se u mom sistemu vrednosti više ceni, a to je unutrašnji mir i ono što znamo, umemo i što smo naučili, a što nam niko ne može oduzeti. Tako sam išla i novinarskim putem.
U svojoj najužoj familiji imala sam ostvarene, cenjene i priznate novinare, zbog čega mi se ta profesija činila hrabrom i ispravnom.
Naravno, imala sam i uzore na javnoj sceni. Sećam se da sam još kao klinka govorila mami, gledajući subotnje dnevnike Gorana Milića – mama, ovako ću ja jednoga dana.
To mi se urezalo u sećanje i ostalo kao pečat.
Tokom gostovanja u jednoj emisiji izjavili ste da posle 30 godina u novinarstvu više ne verujete u nezavisno novinarstvo. Da li to znači da ukoliko vladajući režim više ne bi imao kontrolu nad medijima, odnosno ukoliko predsednik Aleksandar Vučić više ne bi bio, kako ste rekli „glavni i odgovorni urednik RTS-a“, mediji u Srbiji idalje ne bi bili slobodni?
– Malo je novinara unutar sistema, režimskih medija i RTS-a, o čemu mogu da svedočim, koji se uopše zalažu za profesionalan odnos prema stvarnošću. Oni sami sebe sputavaju.
Postavili su sebe u okvire prihvatljivog. Stalno ponavljam da se RTS nikada nije transformisao iz servisa vlasti u servis građana. Nažalost, mi smo svi (mislim na građane Srbije) žrtve privilegija pojedinaca koji rade u informativnom programu RTS-a.
Ta uska grupica ljudi ima jako privilegovan status u odnosu na najveći broj zaposlenih na RTS-u, gde spadam i ja. Privilegije pojedinaca su najveći neprijatelj istine u Srbiji.
Ja sam još 2013. godine platila profesionalno cenu svog političkog angažmana. Odrekla sam se dnevno-informativnog novinarstva u korist dokumentarnog programa. Nadam se da će zaista biti donet zakon o lustraciji. Mislim da je to jako važno i da je lustracija nešto od čega se ne sme bežati. To je nešto što je neophodno da bi došlo do ozdravljenja našeg društva.
Svi koji se domognu vlasti i političke moći, pokušavaju neizostavno da uspostave kontrolu i dominaciju nad medijima. Moje poverenje će dobiti oni koji se budu zalagali za nezavisno i profesionalno novinarstvo, koji će ohrabriti mlade novinare poput Vas da se profesionalno bave svojim poslom od izuzetnog značaja.
Ja verujem u generacije koje dolaze. Trudim se da vas oslušnem, upoznam i razumem. Meni optimizam i nadu daju mladi ljudi. U vas verujem i mislim da je šansa za ovo društvo upravo u vama, što je i normalno.
Poznati ste po iznošenju raznih istina koje vladajući režim gura pod tepih. Otvoreno govorite o kontroli RTS-a, detaljima ekonomske politike naše zemlje o kojima narod nije dovoljno obavešten… Da li ste zbog istina koje iznosite nekada bili meta pretnji ili ucena?
– Vrlo je „simpatično“ bilo to što sam iskusila prilikom jednog skupštinskog zasedanja, kada je bila vanredna sednica o Kosovu i Metohiji.
Kada su na balkonu bili i čelnici Srpske liste, ćerke firme SNS-a, kako volim da je nazovem, a što njih strašno nervira.
Tada je u sali bio i Aleksandar Vučić, kome sam se obraćala. Tada sam donela odštampanu naslovnu stranu sajta Televizije Most iz Zvečana (Kosovo i Metohija), koja se finansira sredstvima svih građana republike Srbije, preko republičkog budžeta.
Na toj slici je bila fotografija Olivera Ivanovića sa oficirom KFORA, koju je Televizija Most tendenciozno objavljivala na svom sajtu i u svojim programskim sadržajima.
To je posle Televizija PINK zloupotrebila, puštajući sramni spot koji je očigledno bio meta Oliveru Ivanoviću, koji je malo nakon toga ubijen. Ja sam pokazivala to u skupštini, a Milan Radojičić, „junak“ iz Banjske, mi je mahao sa tog balkona.
Kada sam završila svoje obraćanje Aleksandru Vučiću, počele su da mi stižu SMS poruke sa nepoznatog broja telefona. Poruke su bile zbunjujućeg sadržaja, koji je očito bio namenjen da me uplaši i demorališe.
Doći će dan kada ću reći zašto nisam pričala o tome. Sada nije momenat za to.
Kako je moguće realizovati izbornu kampanju i medijski nepismenim građanima približiti sve ono za šta se zalaže Demokratska stranka, s obzirom na to da sloboda medija ne postoji i da je REM kako se nedavno izjavili „štetočina“?
– Treba koristiti sve raspoložive mehanizme u medijima, pokazati šta znače kultura dijaloga, civilizovan politički nastup. Odgovorni političari ne smeju da sede skrštenih ruku.
Salonska politika je davno prevaziđeni model političkog delovanja. Političari moraju da budu na terenu sa građanima i da pokušaju da dođu do svakog od nas.
Na sreću, danas se prilike menjaju u tom smeru da postoje društvene mreže koje imaju svojih dobrih, ali i loših strana. Svakako, treba iskoristiti moć koju one imaju. Takođe, to ne smeju biti puke fraze i prazne priče , već istinske poruke.
Iskrenost, kao i neiskrenost se ne mogu sakriti. Istina, odnosno ono što iz srca prenosite drugima, to onoga kome je upućeno i dotakne. Ono što je prazno to zveči i to se odbija, tako da nema smisla i efekta. Nema potrebe uzalud traćiti vreme, tako da – put pod noge među građane. To je najbolji način da se probija svaka vrsta blokade.
Nedavno ste podneli ostavku na mestu potpredsednice Demokratske stranke. Kako pomenuta ostavka utiče na Vaš pogled na predstojeće izbore?
– Nema tu nikakve razlike. Ostavka je moralni čin. Nažaloсt, kod nas je ostavka nešto što ljude zbunjuje i čudi, a to je takođe demokratska tekovina.
Predsedništvo, to je jedan uži organ Demokratske stranke u kome ima 15-20 ljudi, nije izglasalo poverenjepotpredsedniku stranke, da u narednom periodu bude narodni poslanik, nakon samo
godinu dana poslaničkog mandata.
Moram da naglasim da nisam imala dva, tri ili više vezanih mandata, nego mi je ovo bio prvi poslanički mandat u kome sam godinu dana bila među najaktivnijim poslanicima, o čemu govore određene brojke (otvoreni parlament je vodio evidenciju po kojoj sam imala 189 javljanja za godinu dana).
Građani su prepoznali tu moju aktivnost, meni se učinilo da se to primilo kod građana i da su dobro reagovali, na osnovu povratnih informacija koje su do mene stizale.
Ipak, predsedništvo stranke je očigledno imalo neke druge kriterijume, koje ja evidentno nisam zadovoljila, s obzirom da sam dobila nedovoljan broj njihovih glasove da se nađem na poslaničkoj listi.
Poverenje su dobili neki drugi ljudi. Shodno tome, logično je da dam ostavku na mestu potpredsednika stranke. Mene bi zaista bilo sramota da ostanem potpredsednik stranke, a da nemam dalje poverenje predsedništva stranke. To nema nikakve veze sa svim drugim. Mislim da u ovom momentu to ne treba da bude toliko važna tema.
Sada svi moramo da budemo usresređeni na to da dođe do promena političkih prilika u ovoj zemlji i da ovu vlast, koja je ogrezla u kriminalu i korupciji, pošaljemo u političku prošlost.
Kao i da se uspostavi sistem odgovornosti u kome će se svi koji su za to odgovorni naći iza rešetaka i da usledi adekvatna kazna za svu štetu koju su naneli ovoj zemlji i njenim građanima.
Treba da pozovemo ljude da u što većem broju izađu na birališta i da svoj glas daju onima u koje imaju poverenja, odnosno onima za koje veruju da će se zalagati za integritet ove države i dostojanstven i bezbedan život građana. Takođe, jako je bitno da pozovemo što veći broj ljudi da se uključi u kontrolu glasova, da sačuvamo svaki dobijeni glas, da sprečimo mahinacije i krađu.
Ako nas bude dovoljno, ako izlaznost na izbore bude velika, utoliko su nam šanse da to ostvarimo veće.
Da li Vas čin demokratske stranke koji ste malopre objasnili demorališe u daljoj borbi?
– Naravno da ne. To je tako normalna stvar. Niko od nas se nije rodio sa funkcijama, privilegijama, foteljama. Naše je da se borimo da ispravni ljudi budu na ispravnim stranama.
Nema nam kud nego da se borimo, da budemo tu jedni za druge i da napokon svane to jutro slobode u Srbiji.
Zaista je vreme.
Šta građani mogu očekivati od Demokratske stranke?
– Kao i u društvu, kao i u novinarstvu, tako i u Demokratskoj stranci ja očekujem jednu novu generaciju mladih, pametnih, elokventnih i ispravnih ljudi koji će preuzeti odgovornost za dalje političke tokove.
Mi stariji smo platili cenu političkih grešaka naših roditelja i koliko smo nasledili toliko smo i mi, hteli ili ne, odgovorni za štošta što se nije desilo, a trebalo je da se desi u nekom periodu demokratskih promena i oporavka ove zemlje. Zato smo ovoliko dugo u svemu ovome i zato kažem da je generacija koja dolazi ta koja treba da preuzme dalje političke tokove u ovoj zemlji, a mi smo tu da vam koliko možemo, hoćemo i koliko nam vi pružite ruku, pomogemo u svemu tome.
Nedavno ste izjavili da će Srbija bankrotirati ukoliko ne smenimo trenutnog predsednika Srbije. Da li je ovo poslednji trenutak za spas Srbije?
– Tako izgleda. Prošle godine, kada sam govorila o rebalansu budžeta, tada je situacija bila takva da je svaka novorođena beba već dugovala oko 5000 evra.
Nakon godinu dana, taj iznos se popeo na 6000 evra.
Ovo je potpuno suluda ekonomska politika jedne države, koju vode Aleksandar Vučić, Siniša Mali i vlast SNS-a.
Koja su Vaša očekivanja od predstojećih izbora?
– Jedino što me interesuje je pobeda na izborima i rušenje režima Aleksandra Vučića.
