Žugić (NARODNA): Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

U nedelju su Republika Srbija i Republika Srpska proslavile dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, državni praznik ustanovljen 2020. godine koji se obeležava na dan proboja solunskog fronta.

Zakon Republike Srbije o isticanju državnih simbola kaže da imamo državnu zastavu sa grbom i narodnu zastavu, bez grba, tzv. trobojku i propisuje gde se, kada i kako one trebaju isticati. U zakonu piše da zastava Republike Srbije ne sme biti izložena tako da dodiruje tle, niti kao podloga, podmetač, prostirka, zavesa ili draperija i da se zastavom ne mogu prekrivati vozila ili drugi predmeti, niti se mogu ukrašavati konferencijskistolovi ili govornice, osim u formi stone zastavice.

Zakon, doduše ne pominje učestalu pojavu da se javne ličnosti, ali i privatna lica u javnosti, na proslavama i u drugim zvaničnim, ili nezvaničnim prilikama državnom zastavom, češće nego narodnom (Možda baš zato što je narodna, a narod jadan i nikakav?) kite i ogrću, pa je ljube i njom brišu suze, lice i čelo, pa se tako ogrnuti slikaju dok sede, jedu, pevaju i piju, u kafanami, ili kod kuće, po stadionima, ulicama…

Svi ti, takvi, koji na taj način u javnosti iskazuju svoj patriotizam, utrkujući se ko će više-jače-bolje da ljubi i grli zastavu svoje države (Dakle, državnu, ne i narodnu, jer država je – ehej, bajo moj! Države i bojiš dok je poštuješ i voliš), koji se danas po mrežama njome kite jedva da mogu da se nazovu dostojnim i tih naših zastava, ali i naroda.

Zastava je simbol onoga što jesmo, što su nam preci bili, simbol svega što smo kroz istoriju stvorili i onoga za što smo se borili.Pred zastavom se ustaje i klanja; zastava je da se vije, da se čuva, brani i ako treba da se za nju i gine; a ne da se njome uvijaš i zaklanjaš od ljudi, pogleda i sopstvenih (ne)dela.

Svi ti, danas u zastave umotani, podsećaju na one nosioce partjskih knjižica koji su slikom na zidu (i radnom stolu) aktuelnog diktatora branili sebe i svoje grehe pred ljudima i zakonom.

Ima već neko vreme da sam rekao kako više se ne smatram građaninom. Čovek sam i Srbin i to mi je dosta. Danas, moja zastava je narodna. Član sam i Narodne stranke, pa još bolje stoji. Državnu zastavu poštujem i volim, ali stavili su je preko svojih leđa da je tako nose i narodu ne daju oni koji je zaslužuju. Zato među narodom i treba da se vije samo – narodna zastava; prosta srpska, seljačka trobojka za sve: za rođenje, za krštenje, za slavu, za svadbu i za sahranu, za ispraćaj u vojsku i pobedu reprezentacije; za suze i za smeh i za prkos i ponos. Ma, sve to naša narodna trobojka može! I to sve dok se država, institucije i društvo ne oslobode onih koji su državu, institucije i državnu zastavu narodu oteli i prigrabili smo za sebe da je koriste je kao sopstveni plašt, ili zavesu, kako im u kojoj prilici više treba i priliči.

Narode srpski, gde god da si, Srećan ti dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave!
Ujedini se i oslobodi, pa zastavu s ponosom visoko ponesi.
Vreme čuda je pred nama, ovog jedva da ćemo se i sećati.