Srbija od kraja Tadićevog režima, preko dolaska SNS na vlast i izdajničkog Briselskog sporazuma
Dana 23. avgusta 2011. godine u zvaničnu posetu Republici Srbiji stigla je nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona je tom prilikom izjavila da Srbija mora da ukine paralelne institucije na Severu Kosova. Te paralelne institucije su u stvari srpske institucije.
Boris Tadić je ponovio da se nada kompromisnom političkom rešenju i daljoj demokratizaciji, ali Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Tadić je odbio predlog Anglele Merkel o ukidanju srpskih institucija i to je verovatno jedan od ključnih razloga njegovog pada sa vlasti. Te 2011. godine došlo je do velikih protesta SNS-a koji su optužili vlast za korupciju i partokratiju.
Na izborima 2012. godine glavni konkurent Demokratskoj stranci bila je Srpska Napredna stranka (SNS). Tadić je izgubio u drugom krugu predsedničkih izbora 20.maja 2012. od Tomislava Nikolića. 27. jula 2012. formirana je nova vlada u koju je ušla Socijalistička partija Srbije (SPS). Parole SNS koje su ih dovele na vlast bile su: Poništićemo Borkove sporazume i ukinućemo partokratiju.
Borko Stefanović je vodio pregovore u vezi Kosova i Metohije sa Editom Tahiri. Važna činjenica – to su bili tehnički pregovori. Borko je bio politički direktor Ministarstva spoljnih poslova. SNS nije poništio Borkove sporazume, nego ih je podigao na statusni nivo. Naprednjaci i socijalisti igraju na kartu da je Borko postavio granicu izmedju Srbije i tzv. Kosova 2011, ali to je neistina. Dogovor je postignut o tome, ali nije PARAFIRAN. Tu informaciju je podelio Profesor Dejan Mirović u svojoj knjizi Briselski sporazum.
Granicu sa tzv. Kosovom je uspostavio Ivica Dačić i to je potvrdjeno u Službenom glasniku 6. decembra 2012. godine. Najveća Izdaja srpskih nacionalnih interesa se dogodila 19. aprila 2013. Godine. Tada je potpisan antiustavni i izdajnički Briselski sporazum. Formalno je nazvan Prvi sporazum o principima normalizacije Beograda i Prištine bio je predloženi ugovor za normalizaciju odnosa izmedju vlada Srbije i Kosova.
Pregovore su vodili predsednik vlade Republike Srbije Ivica Dačić i predsednik Kosova Hašim Tači uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. U 15 članova Briselskog sporazuma nijednom se ne pominje država Srbija. Jedino se pominje Zajednica srpskih opština koja se nalazi u okviru tzv. Kosova. Takva Zajednica do danas nije prihvaćena iako ona nema nikakve ingerencije. Njene nadležnosti bi bile na nivou nekog Ribolovačkog saveza. Kurti ZSO poistovećuje sa Republikom Srpskom što je apsolutni pravni i politički nonsens.
Treba napomenuti da je u svim vladama tzv. Kosova učestovala Srpska lista koja je filijala SNS na Kosovu i Metohiji. Dali su legitimitet Isi Mustafi, Tačiju, Haradinaju i na kraju Kurtiju. Nikola Selaković je praktično naterao srpske sudije da polože zakletvu na sud tzv. Kosova 2015. godine. 10 časnih sudija je odbilo. Dolaskom SNS na vlast, ugašene su institucije na Severu Kosova: policija, sudstvo, dat telefonski broj, predat elektroenergetski sistem, jezero Gazivode, itd. Ostaće u istoriji jednog dana da su naprednjaci sa radikalskim biračkim telom koje je rusofilski orijentisano vodili LDP antisrpsku i izdajničku politiku sa osloncem na američke interese.
Aleksandar Malešević
