Srbija centar : U Srbiji oko 200.000 ljudi starijih od 65 godina nema pravo na penziju, režim ih zaboravio i za predizborni „poklon“
Naše najstarije sugrađane vlast je odlučila da „obraduje“ uoči izbora i podeli svakome po dvadeset hiljada dinara. Reč je o 1,65 miliona penzionera kojima je prvih dana decembra dodeljeno iz budžeta ukupno 33 milijarde dinara.
U Srbiji ima i 170.000 korisnika socijane pomoći kojima se daje po 10.000 dinara. Mnogima su i ove sume nedovoljne, jedva i simbolične, s obzirom na veliki rast cena i sve veću oskudicu. Nekima će biti dovoljno da podmire osnovne dugove i plate račune, sve u svemu, svako će se malo ili malo više obradovati makar dok ne prođu izbori. Ali, i u toj želji da sitnim podmićivanjem obezbedi sebi koji glas više vlast nije mogla a da ne napravi podele i diskriminiše značajan deo naših vremešnijih sugrađana.
O čemu se radi?
U Srbiji oko 200.000 ljudi nema pravo na penziju, a Ministarstvo finansija je odlučilo da nemaju pravo ni da dobiju pomenutu novčanu pomoć. Čak ni kada su izbori na kojima oni čine sve da pobede. Prema statističkim podacima u seoskim sredinama 135.000 naših najstarijih žitelja nema penzijsko-invalidsko osiguranje, a među njima je najveći broj žena u sedmoj ili osmoj deceniji, čak 85 odsto. To su naše majke i bake koje su u madosti rađale, gajile i podizale decu, školovale ih, radile u polju, proizvodile hranu…One možda neće razumeti ustanovljena komplikovana pravila naše ekonomske i socijalne politike i neće shvatiti zašto je samo njih ovih dana pomoć zaobilazila.
Zato je krajnje vreme da se uspostavi mnogo bolji i pravedniji način raspodele socijalne pomoći, koja se, radi glasova i rejtinga, delila ovih godina i šakom i kapom, „helikopterima“, uludo bacala, a siromaštvo nije rešila već ja samo uvećala.
Bez socijalnih karti, koje se najavljuju godinama, mi kao društvo nećemo znati kome je zaista potrebna pomoć. Zar je pravedno društvo u kojem se čak i pravo na tuđu negu i pomoć vezuje samo za primaoce penzija, a ne za sve građane Srbije kojima je potrebna.
U praksi to znači da neko može da ima penziju veću od sto hiljada dinara i ostvari pravo na tuđu negu, a ko nema penziju ne može da dobije ni tu najosnovniju vrstu zdravstvene nege.
U svetu više od sto zemalja uvelo je garantovanu penziju za najstarije. Iskustvo pokazuje da je ta mera značajno doprinela smanjenju siromaštva i povećanju osećaja pripadnosti zajednici. Krajnje je vreme da i Srbija pronađe model koji najbolje odgovora njenim ekonomskim mogućnostima.
