Sporazum sa narodom ili Dogovor za pobedu?
Prekjuče su u Skupštini Srbije predsednici poslaničkih grupa stranaka koje su tehnički organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ potpisali Dogovor za pobedu.
Ovaj dokument Dogovor za pobedu nisu potpisali svi predsednici političkih stranaka koje su 2019.godine potpisale Sporazum sa narodom.
Sporazum sa narodom tada je potvrdio Program tadašnjeg Saveza za Srbiju ( u 30 tačaka ) i imao je 7 dopuna tog Programa.
Savez za Srbiju okupio je stranke centra, stranke desnog ali i stranke levog centra. To je prva razlika između Dogovora za pobedu i Sporazuma sa narodom.
Protesti su ono što spaja ova dva značajna dokumenta.
2018.godine posle prebijanja Borka Stefanovića, tadašnjeg predsednika Levice Srbije, počeli su protesti “ Stop krvavim košaljama“. 2019.godine protesti su nastavljeni i nosili su naziv „1 od 5 miliona“.
U maju mesecu ove 2023.godine otpočeli su protesti „Srbija protiv nasilja“ nastali posle dve strašne tragedije u Srbiji u kojima je 18 dece i mladih ljudi ubijeno.
Do sada je održano 21 protestna šetnja u Beogradu i isto toliko ili malo manje u gradovima u unutrašnjosti Srbije.
Ono što spaja današnje proteste sa ranijim je nasilje.
Nasilje koje smo viđali tokom 90-tih godina kada su se međusobno obračunavali članovi kriminalnih klanova, od 2012.godine prelilo se u sve sfere našeg društva. Danas imamo vršnjačko nasilje, nasilje u porodici, nasilje-mobing na radnim mestima.
Nasilja ima u rijaliti emisijama koje imaju nacionalne frekvencije. Na zasedanjima Narodne Skupštine u prilici smo da vidimo verbalno nasilje poslanika vladajuće većine.
Mislim da je sveprisutno nasilje jedina spona koja povezuje ova dva dokumenta koja su potpisale opozicione političke stranke.
Opoziciju u Srbiji razdvaja ideologija.
Mnogo se stvari dogodilo i u Srbiji i u opozicionim strankama od 2018.godine do danas.
I pored tih promena, mene kao birača ali i kao nekoga ko se aktivno bavio politikom od 1992.godine do pre par godina, zbunjuje nešto.
Kako to da su stranke desnice, zapravo stranke desnog centra bile prihvatljive za ostatak opozicije 2018. i 2019.godine a danas su, zbog svoje ideologije nepodobne?
Tačno je da se ceo svet promenio od 2018.godine do danas i u političkom i ekonomskom smislu ali i u zdravstvenom zbog pandemije COVID19. To je nesporno.
Sporno je što stranke potpisnice Dogovora nisu odmah pozvale na potpisivanje i političke stranke čija se ideologija razlikuje od ideologije stranaka potpisnica.
Ipak, ostavlja se mogućnost saradnje.
„DOGOVOR OPOZICIONIH STRANAKA I ORGANIZACIJA (DOGOVOR ZA POBEDU) će otvoriti široki politički prostor kako za ukrupnjavanje ideološki srodnih grupacija, tako i za saradnju različitih ideoloških celina, odnosno celokupne opozicije na rušenju kriminalnog režima. Smatramo da je uprkos postojećim dubokim ideološkim razlikama u opoziciji ovakav dogovor moguć, a njegovo postizanje vodi do izborne pobede.“
https://n1info.rs/vesti/tekst-sporazuma-dogovor-za-pobedu/
Pročitala sam dokument Dogovor za pobedu.
Molim članove i simpatizere stranaka potpisnica, koji čitaju ove redove da mi ne zamere.
Taj Dogovor o pobedi podseća me na predizborni koalicioni Sporazum.
Drugo, Dogovor nas upoznaje sa svim dešavanjima u Srbiji, od onih strašnih tragedija do inflacije i svega lošeg što je učinila i što čini ova vlast. Svi mi koji smo protiv ove vlasti sve to već znamo.
Zatim se spominje dogovor o međusobnom nenapadanju i dogovor oko kontrole izbora..
Da ne nabrajam dalje, ovde moram da stanem.
Da li sam bezobrazna i zla ukoliko mislim da stranke potpisnice pozivaju na saradnju druge stranke ideološki različite ( stranke desnice ) upravo zbog kontrole izbora?
Možda grešim ukoliko mislim da nijedna opoziciona stranka ne može sama da pokrije sve opštinske i gradske izborne komisije, i da obezbedi 2 ili 4 člana na preko 8 hiljada biračkih mesta?
Sve opozicione stranke centra, levog centra i desnog centra MORAJU da sarađuju upravo zbog kontrole izbornog procesa.
U tom slučaju, mogao je da se napravi Aneks Dogovora u kome bi se navela saradnja između različitih ideoloških stranaka vezana za kontrolu izbornog procesa.
Izvinjavam se što se mešam ali, kao birač kome je poznat ceo izborni proces od raspisivanja izbora do kraja izbornog dana, želim da dam neko svoje mišljenje.
Iznenađena sam što su stranke, tehnički organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ brzo promenile stav o izborima.
Do nedavno se moglo čuti da nećemo izbore dok se ne ispune zahtevi protesta.
Pre neki dan stranke su napisale pismo Vučiću u kome traže raspisivanje izbora do decembra. Izborni uslovi su isti, nisu promenjeni.
Dobro je što se izlazi na izbore. Tek posle izbora u kojima će biti izborne krađe, mogu da se pozovu birači da brane svoje glasove.
Iskreno mi je žao što mi se čini da je, na neki način, energija ljudi na protesnim šetnjama, zloupotrebljena.
Žao mi je zbog ove kritike upućene opozicionim strankama kojima je važnija ideologija od smene sadašnjeg režima.
Pre par meseci pričala se druga priča, ali o tome neki drugi put.
Autor: Rada Čeh
