Verovatno ne biste voleli ni na pristojnoj udaljenosti da ugledate zloglasnu kobru, ali u indijskom selu Šetfal misle da debelo grešite.
Da zmije i duhovnost idu ruku pod ruku, nije uobičajeno, ali svako pravilo ima izuzetak. Dokaz je indijsko selo Šetfal, poznato kao “zemlja zmija”.
Ovde svaka kuća ima poseban prostor namenjen opakim otrovnicama, a i kad žitelji grade novi dom, obavezno rezervišu mesto za ove nesvakidašnje kućne ljubimce, koji su zapravo prihvaćeni kao članovi familije.
Verovatno ne biste voleli ni na pristojnoj udaljenosti da ugledate zloglasnu kobru, čiji odrasli primerci uglavnom dostižu i po dva metra a njihov otrovni ugriz može da bude smrtonosan u roku od dva do šest sati (paralizuje nervni sistem, rad mišića i disanje), posebno ne ako ste s decom.
U Šetfalu nemaju tih problema.
Ovdašnji mališani, osim što se s njima igraju u kući, bez straha, rado vode zmije u školu. Učionice su ih prepune, a njihovi roditelji i nastavnici frapiranim dođošima za to imaju jednostavno objašnjenje: Bojimo se samo nepoznatog!
Zapravo, u celoj Indiji zmije su (pored krava) svete životinje, koje imaju poseban, moglo bi se reći – kultni status. Predstavljaju i smrt i novi život jer odbacuju svoju kožu i presvlačenjem se “ponovo rađaju”.
O njima se mnogo vodi računa, ali posebno u Šetfalu.
Krotitelji zmija ih duvačkim instrumentima hipnotišu i “nagovaraju” da igraju uz muziku. Ipak, čini se da je to “uobičajen”, najmanji najmanji dokaz međusobne povezanosti ljudi i otrovnica iz porodice guja.
Indijske kobre se ovde baškare po kućama, u njima imaju izdvojeni kutak, poput sopstvenog hrama koji se naziva devasthan, u koji se sklanjaju od jakog sunca, uživaju u specijalnim gozbama, pripremljenim samo za njih, slobodno pužu po ulicama.
I na ulici se mogu videti na svakom ćošku. Svi kad prođu pored njih, od najmlađih do najstarijih bez izuzetka, zastanu, poigraju se s njima.
A ako primete da su mršave – nahrane ih mešavinom mleka, brašna od pirinča i kurkume da ojačaju, kao što naši ljudi rade s lutalicama, napuštenim mačkama i psima.
I to nije sve!
U posebna svetilišta svakodnevno im nose cveće, a jedan od verskih festivala Nag Pančami posvećen je upravo zmijskim božanstvima i poseban je dan za kobre, kojima Indijci nude mleko i pridaju im posebnu pažnju.
Sveže latice uvek imaju pri ruci, njima neobične ljubimce obasipaju i na ulici.
