Tekst u nastavku pisan je za dodatak lista “Danas” u ponedeljak, 25. jula, povodom obeležavanja 25 godina “Zelenog zvona” na zgarištu matičnog Zvona:
U nedelju, 24. aprila 2016. u Zrenjaninu je zatvoreno “Zeleno zvono”, kultni prostor u kome je od osnivanja 1991. organizovano više od 1.700 koncerata i više od 1.000 tribina, promocija i raznih drugih kulturnih i obrazovanih aktivnosti-
Tu je zaključeno i nekoliko brakova.
Ovako kako je o tom omiljenom mestu okupljanja Zrenjaninaca pisao legendarni rok kritičar i pisac Peca Popović .
Kad pomislim na jednu od retkih dobrih stvari u najgorim vremenima naših života, uvek na umu imam ”Zeleno zvono”.
Dugo to beše zbeg u kome smo svi bili kod kuće!
Mesto slobode, odnosno adresa zdravog razuma. Mnogo više od kluba, kafea, bistroa, paba, bara, galerije, promo adrese, scene, tribine ili spontano koncipiranog i prihvaćenog centra multiaktivnih dešavanja.
Središte zanimljivih kulturnih i umetničkih događanja u kojima su učestvovali muzičari, književnici, slikari, novinari, publicisti, modni kreatori, javne ličnosti, neosedlani naučnici, preduzetnici, pronalazači i razni izuzetni pojedinci, sa ciljem da, baš takvi, kao dobri primeri budu predstavljeni najširoj javnosti….
Mesto sa autentičnom atmosferom, dugo je odolevalo dokazujući da kultura može svuda biti dostupna ako postoji snaga, vizija i primer. Organizujući ozbiljne tribine, promocijama knjiga i ugošćavanjem važnih imena muzičke scene iz Jugo-sfere, neumorni Guta svojim dvadesetpetogodišnjim kulturnim delovanjem nije samo zauvek zadužiо Zrenjanin i Banat, već pokazao šta se sve moglo i uradilo za grad i žitelje kojima svetla prestonica Pokrajine i Republike nisu baš tako dostupna.
”Zeleno zvono” je više od kultnog banatskog svetionika, simbol doslednih antiratnih i antinacionalističkih ideja, čuvar nespornih kvaliteta i slobodnog govora. Tu je svaki normalan čovek, i u danima kolektivne nenormalnosti, bio među sebi sličnim ljudima, i nadohvat kulturnog sadržaja posve drugačijeg od ostalih.
Dugogodišnjim emitovanjem i odbranom “dobrih vibracija” sav društveni angažman i uticaj “Zelenog zvona” dobio je novu vrednost i težinu osnivanjem nevladine organizacije “Novi optimizam”.
Neponovljivo i bez alternative oplemenio je neke otpisane generacije udahnjujući im veru u budućnost, nadu za bolje i dragoceno zrno tolerancije.
Bečkerek, Petrovgrad ili Zrenjanin … za mene to su Toša Manojlović, Đorđe Vojnović, Narodni muzej i neumorni Guta sa svojim zvonom. To su institucije. Ne cigle, voda, trgovi i sokaci. Zajedničko im je što su konstantnim radom na svojoj ljudskosti i stalnim usavršavanjem postojećih vrednosti, sinonimi za duh koji razume veliki svet i njegova dostignuća, brze kulturno-umetničke i civilizacijske promene, obrazovano-tehnološke okolnosti i običan ovdašnji život koji žudi za više od gole zabave i vređajuće politike.
Budimo svesni da je utišavanjem zvonjave Zelenog Zvona zaokružena jedna časna era kulturnog života Zrenjanina, Banata i Srbije.
Izvor: Danas
