Pre tri dana, američki radari na Aljasci detektovali su četiri objekta u letu severno od Aleutskih ostrva, na kursu ka vazdušnom prostoru SAD — nakon što su ciljevi identifikovani kao dva ruska strateška bombardera Tu-95MS i dva kineska Hōng-6, zajednička američko-kanadska vazdušna komanda NORAD izdala je naređenje o poletanju grupe lovaca koju su sačinjavali F-16, F-35 i CF-18, a u cilju presretanja rusko-kineske grupe.
Ovaj bliski susret u vazdušnom prostoru završio se, naravno, bez incidenata i mada sam po sebi možda ne bi bio posebno neobičan, ukoliko ga sagledamo u kontekstu sličnih, implikacije mogu biti znatno drugačije.
- Pozadina događaja
Dok je američka PVO bila zauzeta praćenjem leta rusko-kineske grupe, situacija je bila jednako napeta i iznad Crnog mora gde je američko-britanska izviđačka grupa sačinjena od osmatračkih RC-135W Rivet Joint i P-8A Poseidon u pratnji lovaca Eurofighter Typhoon FGR4 kružila jugozapadno od Sevastopolja.
Svega tri dana ranije, grupa ruskih lovaca bila je podignuta iznad Barencovog mora gde je presrela dva američka bombardera B-52H, a deset dana ranije na istom mestu, ruski MiG-31 presreo je norveški izviđački avion P-8A Poseidon.
Ukoliko bismo nastavili da pratimo ovaj lanac događaja, našli bismo na provokativne manevre britanskog lovca u susretu sa ruskim An-30 4. jula, ili izbegnut sudar ruskog Su-35 i američkog MQ-9 Reaper iznad Sirije.
- Implikacije
U nekoj meri, provokativni letovi u zoni PVO uslovnog neprijatelja predstavljaju uobičajenu praksu usmerenu na ispitivanje brzine reakcije, kao i strategije i efikasnosti protivvazdušne odbrane druge države. I ovo, načelno, nije ništa novo.
No imajući na umu trenutnu usijanu fazu hibridnog rata koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije, pa i sve snažnije naznake da nešto slično čeka i Kinu, slične aktivnosti sada dolaze sa daleko većim rizikom od slučajnog incidenta koji može imati dalekosežne posledice.
Teško je ne primetiti i povećanu učestalost bliskih susreta u vazdušnom prostoru koja u ovom trenutku bez sumnje parira tenzijama hladnog rata i predstavlja samo još jednu potvrdu rastuće globalne nestabilnosti.
S tim na umu, izvesno je da će sličnih incidenata biti sve više u nedeljama i mesecima pred nama — sa rastom rizika od eksplozije globalnog konflikta, rizika za koji nema naznaka da će se smanjiti u bliskoj budućnosti, ispitivanje neprijateljskih mogućnosti i kapaciteta postajaće sve značajnije za sve uključene strane. I jedino što u ovoj situaciji uliva optimizam jeste činjenica da su Rusija i Kina donele odluku da u ovom pogledu one neće biti izuzetak.
