Prof.Todor Kuljić: Šetnje su nedelatni surogati štrajkova
Zeleno-leve ideje i političke organizacije koje u javnosti ističu ove pozicije su prvi put jasnije istupile sa svojim politikama tokom opštih izbora 2022. godine kada su nastupile pod banerom koalicije „Moramo“.
Organizacije koje su činile ovu koaliciju: Ne davimo Beograd (sada Zeleno-levi front), Ekološki ustanak, stranka Zajedno i Politička platforma Solidarnost su učestvovale i na nedavno završenim parlamentarnim, beogradskim i lokalnim izborima ali kao deo šire koalicije Srbija protiv nasilja u okviru čijeg nastupa su i zelene i leve politike ostale skrajnute usled opšteg narativa čiji je glavni motiv bio kritika Aleksandra Vučića.
O mogućnostima, ali i potrebi, za razvojem levih političkih aktera i okvirima u kojima je moguće nastaviti parlamentarnu borbu razgovarali smo sa sociologom i profesorom Filozofkog fakulteta (u penziji) Todorom Kuljićem.
„Zeleno-leve ideje su u Srbiji deo tišine o klasnom koju je teško narušiti, ali nije nemoguće“, kaže Kuljić za Mašinu.
„Intelektualci levice treba da se bore za kulturnu hegemoniju najpre aktiviranjem i promišljanjem dva klasična pitanja:
Rusoovog (da li je luksuz propast vrline) i Brehtovog (da li je veći kriminal opljačkati ili osnovati banku).
Ali ne retorički i profesorski elokventno. Ova pregnantna i složena pitanja treba operacionalizovati i pretvarati u delatni diskurs razumljiv svakodnevnom životu“, smatra naš sagovornik.
Profesor Kuljić ukazuje i da neograničeno bogaćenje danas više nije moralni problem niti svedoči o pomanjkanju morala posednika.
„Naprotiv, to je vrlina, a biti na top listi najbogatijih je stvar prestiža. Raditi na rušenju divljenja bogatima znači podsticati nemirenje sa imovinskom nepravdom. Zaoštravati antitezu između imati i biti znači naći Trockog na Fejsbuku koji brani klasno, a ne oslanjati se na neklasne moralističke zaštitinike prirode, životinja i seksualnih manjina.
Odvojeno marširati, a možda katkada zajednički udarati. Ne utapati se po svaku cenu u pluralizovano mnoštvo na ulicama čiji su ukras i ekolozi“, objašnjava Kuljić.
“Silaziti sa ulice u fabrike“
Profesor Kuljić se osvrće i na modele iskazivanja nezadovoljstva i podstiče da treba organizovati „štrajkove umesto šetnji“.
„Levica treba da bude prepoznatljiva po antagonizovanju proizvodne strukture. Najposle treba se oslobađati moralizma. Nisu preduzetnici nepošteni tajkuni koji kradu nego su izrabljivači koji legalno prisvajaju višak rada. Kritika kapitalističkog sistema je metamoralizam. To je odbacivanje organizovane nezasitosti, zla koje prožima savremeno društvo u kom je novac opasni oblik energije“, smatra Kuljić.
Možemo li bez sindikata?
Na pitanje da li je moguće zamisliti ozbiljan razvoj levih politika i organizacija bez uključivanja radništva, odnosno sindikata kao masovnih organizacija radnika i radnica, profesor Kuljić kaže da je ta tema „slon u sobi, očigledna ali neprijatna, pa se izbegava“.
„Vlast ne priča o sindikatima kada dočekuje strani kapital.
Vučićeve političke svečanosti su socijalne surovosti u srpskom klasnom društvu bez klasne borbe. Socijalni bes je uspešno preusmeren na nacionalni front. Ni opozicioni mediji se ne pitaju gde su sindikati u Ling Longu ili drugim polurobovlasničkim stranim firmama u Srbiji. Zasenio ih je kapitalizam duginih boja, ulični karnevali u režiji EU koji tabloidno zamagljavaju eksploataciju.
Ovo mnoštvo ne traži ukidanje ekonomskog podjarmljivanja nego priznavanje kulturnih identiteta. Sindikati ne traže manjinska nego univerzalna socijalna prava. Šetnje su nedelatni surogati štrajkova.
LGBT ne mogu štrajkovati, sindikati mogu. Može li se manje šetati, a više organizovati štrajkove?“, pita se profesor Kuljić.
Međutim, naš sagovornik je i sam svestan da to nije baš lako.
„Klasna borba u srpskoj ekonomiji miruje podjednako zbog kineskih komunista i bivših srpskih ekstremnih desničarskih radikala koji režiraju eksploataciju u okruženju karnevalskog šarenila identiteta.
Tamo gde je ekonomija odvojena od morala sindikati izgledaju kao propovednici.
Treba se oslobađati parališućih moralističkih emocija kod zaštite manjina, aktivirati strukturni metamoralizam ekonomski podvlašćene većine. Sindikati treba da pronađu novi način kanalisanja empatije prema siromašnom u nezadovoljstvo ugnjetenog“, zaključuje Kuljić.
Izvor: https://www.masina.rs/
