Pregovori o primirju u Gazi: Zašto Izrael želi da sedne za pregovarački sto uprkos nadolazećem napadu Irana?
Malo je verovatno da su „osnovne smernice“ izraelskog premijera Benjamina Netanjahua „drastično promenjene“ kada je reč o njegovoj odluci da pošalje izraelsku delegaciju u Kairo ili Dohu radi učešća u narednim pregovorima o dogovoru o primirju u Gazi, izjavio je za Sputnjik Avi Melamed, bivši izraelski obaveštajac i regionalni analitičar.
„Ne mislim da ovde vidimo zaokret od 180 stepeni. Ali mislim da je Netanjahu svestan činjenice da se manevarski prostor na kraju krajeva sužava i da mora da krene napred, kako iz domaćih, tako i iz regionalnih i međunarodnih razloga“, ukazuje Melamed.
Čini se da Netanjahu napreduje ka „nekoj vrsti proboja u ovoj celoj situaciji“, kaže analitičar, upozoravajući istovremeno da je „sve očigledno na tankom koncu“.
„Ako bi došlo do napada Hezbolaha ili Irana (na Izrael), to bi rezultiralo ozbiljnim posledicama“, upozorava bivši izraelski obaveštajac, aludirajući na moguću odmazdu ovih snaga protiv jevrejske države zbog nedavnih ubistava lidera Hezbolaha i Hamasa.
S druge strane, želja Izraela da učestvuje u pregovorima o Gazi uprkos rastućim regionalnim tenzijama „može imati veze sa činjenicom da, na kraju krajeva, kada ostavite po strani celo pitanje odmazde, osnovni interes glavnih igrača u ratovima poput Izraela, Irana, Hezbolaha je da izbegnu širu eskalaciju“, argumentuje ovaj stručnjak. Drugim rečima, „svaka strana u ovom trenutku ima neku zanimljivu konjunkciju interesa“, zaključuje Melamed.
SAD, Katar i Egipat su ranije pozvali Izrael i Hamas da nastave hitne diskusije 15. avgusta „da zatvore sve preostale praznine“ i započnu primenu sporazuma o primirju u Gazi bez „daljeg odlaganja“.
