Petar Đurić: Pokušavaju da me slome, ali im poručujem da u tome neće uspeti

Terazije: Ovo je Vaš prvi intervju nakon incidenta koji se dogodio na manifestaciji “Wine Market Vračar” na Kalenić pijaci na opštini Vračar gde i Vi živite. Da li biste mogli našim čitaocima da odgovorite šta se u stvari dogodilo te večeri?

Đurić: Pre svega bih želeo da se zahvalim Vama lično, kao i portalu Terazije koje smatram za jedan od retko objektivnih medija. Već ste prepoznati u javnosti kao mediji koji je profesionan i prvesntveno na strani istine.

Što se tiče tog “incidenta”, ja to ne bih tako nazvao. U pitanju je planska represija koja se sprovodi nada mnom kao i nad mojom porodicom. 

To se dešava isključivo zbog mog političkog aktivizma i moje borbe za pravdu kada je u pitanju moj otac. Oca su mi ubili, majku mi privode, a mene sada hapse i ne daju mi mira.

Terazije: Mediji su izveštavali da je razlog privođenja bio taj što kod sebe niste imali ličnu kartu, da ste bili u alkoholisanom stanju. Koliko u svemu tome ima istine?

Đurić: Moram da naglasim da ti “mediji” koji su to preneli, jednostavno nisu preneli istinu. Policija nije izjavila da sam bio u alkoholisanom stanju, već da sam odbio alko test. To je moje apsolutno građansko pravo a, lični motiv je bio otpor prema svemu onome što Vučićev kriminalni režim čini mojoj porodici, meni, kao i ostatku građana.

Zbog svega što doživljavam od ovog režima, imam puno pravo da sumnjam u mogućnost podmetanja rezultata bilo kakvog testa, i uvek ću postupiti isto kada pomislim da postoji osnovana sumnja da na taj način režim hoće da me diskredituje.

“Ja sam se te večeri pojavio na sajmu vina na opštini Vračar, gde sam inače prijavljen i gde živim.

Na opštini gde će pokret “Ćale, ovo je za tebe” izaći na lokalne izbore.

Čuvši da je SNS za taj događaj potrošio MILION  dinara poreskih obveznika, odnosno naših građana, dok istovremeno predsednik preporučuje građanima da jedu troprocentni mesni  parizer od 289 dinara, odlučio sam da se pojavim i podsetim građane i svoje komšije da za to vreme predsednik pije vina od 6000 dolara!

Videli ste na snimcima da sam se tamo pojavio i da me je većina građana sa oduševljenjem prihvatila, dok je članstvo SNS ćutke gledalo u pod, navodi Đurić.

Terazije: U tom trenutku dolaze policajci u uniformama i stavljaju Vam lisice na ruke? To smo videli na snimku na društvenim mrežama.

https://x.com/mkmgandhi/status/1705685565520134384?s=20

Đurić: Razlog  tog “teatralnog” hapšenja je bio njihov pokušaj da me ponize i zaplaše. Ponoviću da zaista kod sebe nisam imao lična dokumenta, ali sam imao čak ČETIRI svedoka koji su potvrdili moj identitet. To je sve u zakonskim okvirima i legitimno.

Terazije: Da li Vam je policija ponudila da idete do stana, imajući u vidu da stanujete nedaleko od mesta događanja, kako biste dokazali svoj identitet uz neki od ličnih dokumenata?

Đurić: Ne, odmah su krenuli sa torturom u želji da me ponize.

Terazije: Videli smo na snimku taj trenutak hapšenja, ali nismo videli snimak odvođenja u policijsku stanicu. Kakav je bio odnos policajaca u stanici PU Vračar?

Đurić: Osim onoga što ste videli na snimku gde su službenici policije pokušali da me obore na zemlju, u samoj stanici PU Vračar, u ulici Božidara Adžije, njihovo postupanje prema meni je bilo profesionalno i korektno.

Terazije: Da li ste prenoćili u stanici policije? Ako jeste, koliko ste vremena proveli u pritvoru? Da li ste bili vezani ili maltretirani na neki način. Da li vam je omogućena voda za piće, hrana ili cigarete?

Đurić: Tačno je da sam proveo 12 sati u stanici policije. dobio sam vodu i hranu, a cigarete ne, jer ih ne konzumiram kao neko ko se bavi sportom i redovno trenira. Opet moram da istaknem, istine radi, da što se tiče odnosa dežurnih policijaca u stanici PU Vračar, njihov odnos je zaista bio profesionalan i korektan.

Terazije: Da li ste uplašeni posle ovakvog događaja, a naročito zbog presretanja Vaše majke na ulici? Da li Vas je to možda pokolebalo da nastavite da se bavite političkim aktivizmom?

Đurić: Hvala vam što ste me pitali u vezi sa maltretiranjem moje majke. To je zapravo i koren u ovom poglavlju nekih dešavanja oko mene.

Podsetiću da moje pojavljivanje u javnosti sa lutkama u zatvorskim uniformama je definitivno privuklo pažnju ne samo naše javnosti , već i inostrane.

Fotografije lutaka u zatvorskom odelu su završile čak i na stranicama “Washington Post”-a, kao i australijskog “ABC”-a, a o toga momenta počinje izuzetno veliki pritisak na mene i moju porodicu.

U tom periodu inspektorke iz stanice PU Savski venac zaustavljaju i prepadaju moju majku u Sarajevskoj ulici. Legitimišu se i privode je u PS Savski venac.

Ne mogu a da se ne zapitam kakve veze ima moja majka sa mojim političkim angažovanjem.

Ženu u sedamdesetim godinama koja ni na crveno svetlo nije prešla ispitivali su kao da je kriminalac!

Vrhunac bahatosti i bezobrazluka su bili “saveti” i sugestije mojoj majci da bi bilo bolje da se njen sin (ja) smiri i da će to biti dobro i za nju i za mene!

Ovom prilikom im javno poručujem: “Nemojte moju majku da presrećete i maltretirate, već dođite po mene i kažite mi da se “smirim”!

Revoltiran sam njihovim ponašanjem i ne mogu ih doživljavati kao srpske policajce jer to ne predstavlja srpsku tradiciju i poštovanje porodice.

Naravno da me ovakvim ponašanjem nisu zaplašili. Naprotiv, samo su me dodatno  motivisali da svoju borbu još više usmerim protiv ovog režima i nakaradnog sistema u kome svi građani ispaštaju.

I dalje ću biti na ulicama, bulevarima, trgovima svih gradova, a posebno Beograda i ukazivaću na sve aktere vlasti pod vođstvom Aleksandara Vučića koji sigurno vodi srpsko društvo u propast, zaključio je Đurić.