Olivera Nikolić (Moramo): Politika visokog obrazovanja je neprilagođena stvarnim potrebama društva
Kopredsednica gradskog odbora stranke Zajedno u Kragujevcu prof. dr Olivera Nikolić se osvrće na poražavajuće podatke koje nam daju rezultati upisa na Fakultete, za školsku 2023/24. godinu.
Priča o upisu i trka za studentima, za sve Fakultete u Srbiji, počinje mnogo pre nego se otvore amfiteatri za novu generaciju, s tim što iz godine u godinu postaje sve mučnija, te i teža za „istrčavanje“.
Na većini Fakulteta Univerziteta u Srbiji broj upisanih studenata, za školsku 2023/24. godinu, je daleko manji od broja planiranih mesta, pa prazna ostaju i ona, tzv. „budžetska“.
Na Univerzitetu u Kragujevcu, osim za Fakultet medicinskih nauka i neke smerove na Fakultetu inženjerskih nauka i Filumu, za sve ostale studijske programe, a posebno one iz polja prirodnih nauka, jezika i književnosti, poljoprivrede i one na kojima se obrazuju nastavnički profili, interesovanje mladih ljudi, iz godine u godinu, opada.
Zvanične brojke i poluprazni amfiteatri to potvrđuju, a mnogo toga i kazuju.
Na primer, one nam govore da zapostavljanje i zaobilaženje nekih delatnosti u društvu, prilikom definisanja prioriteta, gaženje po dostojanstvu nekih profesija, pri čemu su neatraktivne plate samo vrh ledenog brega, i te kako orijentišu i usmeravaju mlade ljude u daljem obrazovanju i odabiru profesionalnog poziva, do mere da to može da ugrozi, dugoročno, kvalitet tih, uglavnom, strateški važnih sfera, kao što su prosveta i poljoprivreda.
Kazuju i da je politika visokog obrazovanja, koje je politika upisa na Fakultete važan deo, neprilagođena stvarnim potrebama društva, da se definiše radi forme, a ne suštine i da, uporno, ignoriše predloge koji dolaze iz središta zbivanja, učionica i amfiteatara, dakle iz iskustva i vizija stručne javnosti.
Problem sadrži demografsku, socijalnu, kulturološku, ekonomsku i još niz drugih komponenti, pa i političku, ali bi bilo krajnje površno, neobjektivno i ostrašćeno vezivati ga za jedan sistem vlasti i upravljanja i jedan, vremenski strogo ograničen, period.
No, brojke, opet, kazuju da je koren ovakvog trenda postao primetan pre desetak godina i da je, iz godine u godinu, bivao sve izraženiji i ozbiljniji.
Toliko ozbiljan da se, ipak, ne može sagledavati izolovano od pomanjkanja odgovornosti, znanja i stručnosti u obavljanju javnih funkcija, grubog i bezobzirnog rušenja sistema vrednosti i obesmišljavanja nekih, identitetski važnih, kategorija društva, čemu svedočimo, više nego ikada, poslednje decenije, te da je nemoguće lišiti aktuelni sistem i te odgovornosti i tog, makar i indirektnog, uticaja.
