U svakodnevnoj borbi za dostojanstven život, narodne kuhinje u Beogradu predstavljaju izvor podrške za hiljade ljudi. Suočeni smo sa visokom stopom socijalne i ekonomske nejednakosti, zbog čega je proširivanje pristupa narodnim kuhinjama u Beogradu važan korak ka osiguravanju da nijedna osoba ne ostane bez podrške kad joj je to najpotrebnije.
Usluge narodnih kuhinja ili besplatnih obroka mogu biti potrebne ljudima iz različitih razloga i svakome mogu zatrebati u određenim životnim situacijama. Finansijske poteškoće, gubitak posla, iznenadne krizne situacije poput prirodnih katastrofa ili bolesti, sve to može dovesti ljude u situaciju da se oslanjaju na besplatne obroke koje nude narodne kuhinje.
Srbija se nalazi među evropskim državama sa najvišim stopama rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i među državama sa najvećim društvenim nejednakostima.
Prema izveštaju Svetske banke i UNICEF-a o javnim rashodima za socijalnu pomoć u Srbiji, ukoliko posmatramo isključivo rashode za programe namenjene siromašnima, Srbija troši manje od 5 procenta ukupnih rashoda za socijalnu zaštitu u poređenju sa 12 procenata koliko iznosi prosek u zemljama EU i Zapadnog Balkana. Visoke stope nejednakosti i siromaštva nisu iznenadna posledica ovako neefikasne redistributivne politike.
Siromaštvo u Beogradu – sve više ispod radara
Primanje novčane socijalne pomoći (NSP) je jedan od uslova za sticanje prava na besplatan obrok.
Prema podacima iz Informatora o radu Gradskog centra za socijalni rad (GCSR), prethodne godine je u Beogradu NSP primalo 10.766 osoba.
Izvor: Mašina
Autorka: Anastazija Govedarica Antanasijević
