Milenković Kerković: Uz ostavke, od gradonačelnika i predsednika opština tražimo i izveštaje o lokalnim budžetima i stanju imovine
Dok gradonačelnici i predsednici opština na mig Aleksandra Vučića, u brojnim gradovima i opštinama Srbije, uključujući i Beograd, daju ostavke kako bi se stekli uslovi za održavanje prevremenih lokalnih izbora, na ostavke gradonačelnika se još uvek čeka u Nišu, Novom Sadu, Čačku, gradovima u kojima je lokalna vlast svojom katastrofalnom politikom vrtoglavo oborila rejting Srpske napredne stranke.
Nesposobnost i visok stepen korupcije lokalnih izvršnih vlasti, uz najveću evropsku inflaciju, najviši evropski Indeks potrošačkih cena i poskupljenja, udruženi sa najvišim stepenom korupcije, najvećim regionalnim razlikama i najvećim socijalnim jazom između bogatih i siromašnih su od gradova Srbije stvorili socijalne bombe prepune ljudi koji se bore za elementarni opstanak svojih porodica. U isto vreme u Srbiji, prema Forbsovoj listi, živi 48 milijardera i 33 hiljade milionera, od kojih je 80% svoja bogatstva steklo u poslovima sa državom, koja je prezadužena, opljačkana i u kojoj 24% dece živi ispod granice siromaštva.
Stoga, pre nego što gradonačelnici i predsednici opština podnesu ostavke, treba najpre da građanima podnesu i račune – da daju Izveštaj o stanju budžeta i tome koliko su postojećim i budućim dugovanjima zadužili lokalne budžete, ali i Izveštaj o svojim ličnim bogatstvima, o tome za koliko je njihova i imovina članova njihovih porodica uvećana od kako su u izvršnoj vlasti i jesu li je prijavili Agenciji za sprečavanje korupcije.
Da je polaganje računa u Srbiji postalo neophodno govori i najnovija Ocena Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu koju je 25. septembra podneo Fiskalni savet.
Ova Ocena pokazuje da je vlast državnim novcem upravljala tragično loše, da je budžetske rashode neadekvatno planirala, da je „zabrinjavajuće niska efikasnost trošenja budžetskih sredstava“ u sprovođenju politika i projekata koje su važni za kvalitet života građana, poput zaštite životne sredine, prosvete, zdravstva i dr, a da je više od duplo od zakonom dozvoljenog rasprostranjena praksa da se „javne politike vode preko budžetske tekuće rezerve, čime se zaobilaze standardne budžetske procedure“, a da je prikaz ogromnih rashoda države nedovoljno transparentan.
Primera radi, izvršna vlast je, da bi pokrila gubitke Srbijagasa i EPS-a, potrošila 190 milijardi dinara (1,6 milijardi evra) van odobrenog budžeta, dok je najveće probijanje budžetskog plana za 2022. zabeleženo kod netransparentnih i diskreciono trošenih tzv. neto budžetskih pozajmica – umesto prvobitno planiranih 13 milijardi, krajnje izvršenje iznosilo čak 202,2 milijarde dinara. Trošenje para van onih koje odobri budžetom Narodna skupština je prema nalazu Fiskalnog saveta ogromno, a nisu realizovani pompezno obećavani ekološki i zeleni projekti, poput izgradnje postrojenja za prešišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i deponije u 69 gradova Srbije, kanalizacione mreže, realizacija projekata u oblasti zdravstva bila je ispod 50%, projekti koji su angažovali ogromna sredstva u oblasti saoobraćaja – putevi, mostovi, tuneli i obilaznice su značajno slabo izvršavani, kapitalni rashodi u oblasti prosvete predviđeni na 850 miliona dinara, relaizovani sa samo 100 miliona, pa je fakultetima i univerzitetima prepušteno da ih finansiraju iz sopstvenih sredstava, a u kulturi je od minornih 1,4 milijardi dinara realizovano samo 40% u 2022. godini.
Ovo su razlozi što su građani Srbije siromašni, što umesto pozorišta gledaju rijaliti, što dišu najotrovniji vazduh u Evropi, što je dostojanstvo prosvetnih radnika uništeno, kao i obrazovanje – država je neefikasna, a efikasni su samo oni koji „ugradnjom“ od države zgrću ogromna bogatstva. Zato neka lokalni funkcioneri pre ostavki konačno polože račune – i svoje lične imovinske račune i račune budžeta kojima su netransparentno upravljali.
