Marko Marjanović (NS Savski Venac) : Ova vlast prezire Beograd, njegovu arhitekturu i kulturna dobra
Bahatost i gramzivost naprednjačkih kadrova postala je sve beskrupuloznija.
Svedoci smo njihove bezočne uzurpacije svakog objekta u Beogradu koji ima svoju istoriju,arhitekturu i koji su oduvek bili simboli Beograda.
Prvi , potpuno neprihvatljiv potez je bilo izmeštanje stare železničke stanice na Prokop, gde putnici ne znaju ni u kom delu grada se nalaze.
Najavljena kao jedna od najmodernijih stanica u Evropi, posle samo par meseci, može da promeni svoje ime.
Umesto Prokop, može se zvati “Potop”.
Na žalost, umesto da ih ovakva greška obeshrabri u nameri da devastiraju stari deo Beograda, napredne “neimare”, kao da ih je još više ohrabrila.
Vrlo brzo su nastavili to i da dokazuju.
Sledeći objekat na spisku “za odstrel” bilo je rušenja starog, nadaleko čuvenog hotela “DOM” u ulici Kralja Milutina 54. Hotel sa svojom dugom istorijom i tradicijom sravnjen je do temelja.
Hotel Dom pre i posle Foto: Nemanja Jovanović, Filip Krainčanić/Nova.rs
Po planu očekuje se neka hladna, bezlična osmospratnica, objekat koji će investitoru omogućiti basnoslovnu zaradu.
Građani opštine Savski Venac sa setom se sećaju kako je izgledao nekada ovaj deo grada.
Stambeno poslovni kompleks na Slaviji koji gradi bivša fudbalska legenda Dejan Stanković, dokaz je da je ovoj vlasti bitna samo zarada.
Zavod za zaštitu spomeniku kulture “pustio” je da istekne zaštita postojećih objekata.
Bojim se, kao i svi stanovnici opštine Savski venac da će se oprobana metoda iskoristiti i kada je u pitanju jedna od najlepših kuća na ovoj opštini.
U pitanju je kuća arhitekte Jovana Ilkića, srpskog arhitekte rođenog 1857. godine u Zemunu.
On je je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u poslednjoj četvrtini XIX i početkom 20. veka.
Realizovao je oko sto projekata.
Istorija porodične kuće Jovana Ilkića datira iz 1896. godine, a tada se po posebnosti izdvojila kao jedna od najlepših gradskih vila.
Ova prelepa kuća u Ulici Miloša Pocerca br. 32 je utvrđena za kulturno dobro 2015. godine.
Iako se smatra jednom od najlepših kuća u Beogradu, već skoro dve decenije ni opština, ni grad nisu se potrudili da ovaj velelepni spomenik arhitekture restauriraju i vrate mu sjaj koji je imao.
Bojimo se da se to radi namerno i da joj je namenjena sudbina svih gore pomenutih objekata.
Sa razlogom strahujemo da će se i u ovom slučaju dogoditi da Zavod za zaštitu spomenika kulture dozvoliti da istekne rok za zaštitu iste.
Kako reče neko od predsednikovih bliskih saradnika ” Samo nebo(der) je granica !
