Lični stav: Leto je, a ja živim u Srbiji
Da li se neko seća popularnog grafita „Proleće je, a ja živim u Srbiji“?
Taj grafit se pojavio devedesetih godina na beogradskim ulicama.
Bio je to krik mladih u Srbiji koji su bili protiv režima Slobodana Miloševića.
Mnogi mladi ljudi su tada otišli iz Srbije.
Zapravo, to je bio početak…
Od tada do danas iz Srbije je otišlo na stotine hiljada ljudi.
Svi mi, tadašnji „prvoborci“ za lepšu, bolju i slobodniju Srbiju borili smo se protiv režima koji je zemlju uveo u ratove. Režim je bio kriv i za sankcije, za galopirajuću inflaciju, za porast gladnih i siromašnih građana.
Sećam se svih užasnih stvari koje je učinio taj režim. Tada smo mislili da je taj režim bio najgori na svetu i da će sve biti drugačije kada se dese promene.
05.10.2000.godine režim je pao i došle su promene. Kratko smo živeli i uživali u tim promenama.
Leto je 2023.godine. Živim u Srbiji.
U zemlji u kojoj caruju kriminal i korupcija.
Nepotizam.
Na najvišim i onim manjim funkcijama postavljeni su nestručni ljudi. Srbija danas spada u najsiromašnije zemlje u Evropi.
Sadašnji režim je mnogo, mnogo gori od onog režima koji je smenjen pre 23 godine.
I ponovo se šeta po ulicama širom Srbije.
Neki novi klinci ne žele da odu iz svoje zemlje.
Nose parole i spremni su da se bore za lepšu i normalniju, bolju Srbiju.
Od početka maja do danas dešavaju se strašne stvari. Prvih dana maja dogodile su se dve užasne tragedije-u osnovnoj školi u Beogradu i u dva sela u okolini Mladenovca. U masakrima je stradalo 20-toro dece i mladih ljudi.
Narod je plakao a onda se probudio.
Tako su počeli protesti „Srbija protiv nasilja“.
10 nedelja se građani širom Srbije šetaju i protestvuju protiv nasilja.
Nasilje ne prestaje, već raste iz dana u dan.
Inflacija se ne smiruje.
Cene su otišle u nebo, kupovna moć građana Srbije je sve manja.
Sa skupštinske govornice poslanici vladajuće stranke vređaju opozicione poslanike, kao i sve one koji su protivnici režima.
Predsednik to čini na svojim neprestanim konferencijama za medije.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandar Martinović pre možda desetak dana uvredio je poslanika Demokratske stranke Srđana Milivojevića.
Uputio mu je reči „Ti nemaš decu, nemaš ni kuče ni mače“.
Tim rečima nije povredio samo Srđana Milivojevića već i poslanike koji nemaju decu.
Uvredio je i sve nas,građane Srbije koji, iz različitih razloga, nemamo decu.
Ministar Gašić na sednici Skupštine Srbije i predsednik Vučić na konferenciji za medije, uputili su optužbe na račun Nemačke.
Svesno ili nesvesno nanose ogromnu štetu Srbiji, a možda dovode u pitanje i samu bezbednost Srbije.
Srpski narod na Kosovu i Metohiji živi u konstantnom strahu. Vrši se nasilje nad njima.
Juče su vlasti u SAD-u uveli sankcije Aleksandru Vulinu, direktoru BIA, a kao razlog su naveli njegovo učešće u organizovanom kriminalu i trgovini narkoticima.
Istovremeno, dok je u Srbiji vrelo leto u vremenskom i političkom smislu, na društvenim mrežama objavljen je spisak sa oko 14 000 botova SNS-a.
Afera „botovi“ zaslužuje poseban tekst.
Leto je, 2023.godine a ja živim u Srbiji.
U Srbiji punoj bahatih, bezobraznih ljudi koji nemaju ni trunku empatije.
U Srbiji koja je na dnu i koja može da ostane na dnu..ili da izađe sa dna gore…
Autor: Rada Čeh
Izvor: dnevnikslucajnedomacice
