Kada je pravo vreme za kućnog ljubimca?

Kako prepoznati pravo vreme za dodavanje četvoronožnog člana u vaš tim? Lajanje ili mjaukanje, šetanje, hranjenje, vreme koje mu se posvećuje… Kućni ljubimci donose radost, ali i velike obaveze. Da li ste i kada spremni za tu važnu odluku i da li uopšte postoji pravo vreme za kućnog ljubimca?

Dugo smo se opirali ideji da će nam kućni ljubimac ugroziti komfor života sa odraslom decom. Sudbina je ipak rekla svoje kada smo i mi postali vlasnici tzv. covid ljubimca. Naša Gara se pojavila ispred stana u trenutku najčvršćeg lockdown-a, valjda izmorena od traženja hrane na ulici.

Sladak pas kao i svaki drugi, valjda… Dobro, možda ipak malo slađi, jer pogledom gađa u savest i dušu.

Lomila nam je karakter danima. Skoro da smo bili spremni da je nudimo rođacima i prijateljima sa dvorištem.

Izgleda da naš slučaj nije mnogo drugačiji od drugih ˝nesalomivih˝ koji su se ne slomili, već istopili. Bukvalno nas je gledala kao Mačak iz Šreka.

Odluka je bila doneta jednoglasno – Gara će biti naša! Po hitnom postupku glasanja.

Koliko traje privid dogovora koji se poštuje?

Garava je posle par dana dobila vakcinu, čip, činiju, krevetac (ubrzo i fotelju i kauč, zatim i krevet…). Postala ozbiljna beogradska gospođetina. Sad se odjednom i mazi, donosi lopticu…

Deca se biju ko će da je šeta. Bila im je ausvajs za spoljni svet. Ma idila… Mi, roditelji presrećni kako smo odgajili odgovorne mlade ljude. Brinu o hrani, šetnji, kupanju…  Pravo vreme smo uboli za ljubimca. Da se ovo desilo ranije, sve bi spalo na mene – naivno sam pomislila.
Gara dobra, sluša… nema incidenata u kući (osim jedne ižvakane japanke). Brzo uči, sve pamti.

Međutim, ubrzo nam je došla i jesen. Noćna mora svakog vlasnika ljubimca. Gara je počela da se linja! Jedna četka, drugi grumer, svaki dan je čupamo onim furminatorom.

Pa da li je moguće da jedno malo stvorenje ima ovoliko dlaka?
U početku smo se smenjivali svaki dan na usisivaču.

Nas četvoro, pa to i nekako nije tako strašno. Ali, život nakon kovida je počeo skoro pa savršeno da se normalizuje. Društveni život dece takođe. U kanc se ide svaki dan… I tako dan po dan, svu obavezu oko usisavanja sam pruzela na sebe.

Podatak kaže da pas tokom dana normalno gubi od 50 do 100 dlaka. Kod nas je to bilo x 100!

˝Naivan i glup iz istog tanjira jedu˝

Trpim ja, ali i standardi higijene u kući trpe sa mnom. Ja padam s nogu, dlake se umnožavaju jer kućni pas više nema doba godine kada se linja. Linja se konstantno! Jedna kesa nedeljno se menjala na usisivaču.

Rešenja naizgled nema, osim da uposlim nekoga da mi usisava dok ja nisam u kući. Činilo mi se kao da mi je dan kraći za tih pola sata taman koliko mi treba da raspakujem usisivač i pređem stan od 80-ak m2 svaki dan, uz obavezan prelazak svih ćoškova.

Na poslu, osim što se odmorim od kućnih poslova, čujem i naučim mnogo pametnih stvari. Koleginica mi jednom reče da živim u kamenom dobu. ˝Ženo, sve je robotizovano: bolnice, mozgovi, domaćice… Kupi sebi robot usisivač i prestani da robuješ komotnom životu svojih ukućana.˝

Objasni ona meni da svog robota pusti na slobodu ujutru, vrati se kući, a podovi tip-top. Ne pada joj na pamet da krivi kičmu više. Odem na sajt, proučim vreme punjenja, brisanje podova nakon usisavanja (ne verujem), cenu, preciznost po uglovima, da ne jede kablove… i to je to!