24. 07. 2024.
Vesti

Jakovljević (Dveri): Srbija može da hrani 70 miliona ljudi, a ne postoji grana poljoprivrede koja nije ugrožena

Avatar
  • September 20, 2023
  • 3 min read
Jakovljević (Dveri): Srbija može da hrani 70 miliona ljudi, a ne postoji grana poljoprivrede koja nije ugrožena

Srbija može da hrani 70 miliona ljudi, ali nama preti opasnost da budemo gladni i stiče se utisak da neko sa namerom uništava srpski agrar. Ne postoji grana poljoprivrede koja nije ugrožena. Izvozimo sirovine, a uvozimo hranu sumnjivog porekla, dok je proizvodnja mesa i mleka desetkovana.

Suša je prepolovila rod suncokreta, pšenice i kukuruza, a cene ovih proizvoda su manje od cene proizvodnje, pa je tako cena pšenice na jučerašnji dan iznosila 19-19,5 din/kg. Proizvođači voća su zbog nepovoljnih vremenskih uslova ostali bez značajnih prinosa i realnih cena.

Proizvođači krompira ponadali su se da će posle više godina ostvariti zaradu, ali predsednik države je najavio da će cena krompira u maloprodaji iznositi 60 dinara, pa samim tim cena u otkupu ne može biti viša od 40 dinara, što je ispod cene proizvodnje samog krompira. Afrička svinjska kuga se Srbijom širi kao požar, što otvara vrata uvozničkom lobiju za uvoz mesa uz, blagoslov resornog ministarstva.

U svakom slučaju, kada srpski seljak treba nešto da zaradi, vlast je tu da ih spreči.

Takođe, Srbija je decenijama svetski lider u proizvodnji i plasmanu maline i godišnji izvoz državi donese prihod od 250 do 350 miliona evra.

Sa ekonomskog stanovišta, od malina u Srbiji živi do milion ljudi koji se bave neposredno i posredno malinama. Proizvodnjom malina se uglavnom bave ljudi koji žive u ruralnim i brdsko-planinskim područjima na usitnjenim posedima, pa je sa aspekta demografije, nataliteta, bezbednosti i zdravlja veoma važno očuvati proizvodnju malina.

Zbog višestrukih faktora, srpko malinarstvo je dovedeno do potpune propasti.

Očigledno je da ovoj vlasti nisu potrebni bogati i nezavisni poljoprivrednici, već uniženi motači kablova kod stranih poslodavaca.

Predlažemo hitna, konkretna i dugoročna rešenja.

KONKRETNA, HITNA REŠENjA:

1) U skladu sa zaključkom Odbora za poljoprivredu od 21.02.2023. godine, u kome je predviđeno da se 5% ukupnog poljoprivrednog budžeta izdvoji za interventne mere kada dođe do damping cena i poremećaja na tržištu poljoprivrednih proizvoda, potrebno je izvršiti subvencionisanje u iznosu od 100 dinara za svaki kilogram malina. Za ovogodišnju proizvodnju oko 60.000 tona, potrebno je izdvojiti 6 milijardi dinara.

2) Otkupljivačima, hladnjačarima i prerađivačima treba omogućiti petogodišnji moratorijum na komercijalne kredite koje duguju bankama, tako da bi se obavezali da svih godina moratorijuma, odnosno reprograma duga, plaćaju ugovorenu kamatu, dok bi iznos glavnice mirovao.

3) Otkupljivači, hladnjačari i prerađivači koji nisu kreditno zaduženi, a imaju na zalihama neprodate maline, treba da dobiju kreditna sredstva po povoljnim uslovima iz Fonda za razvoj, sa grejs periodom od 12 meseci.

DUGOROČNE MERE:

1) Potrebno je sprečiti nekontrolisani uvoz malina koje ugrožavaju domaći brend i prave nelojalnu konkurenciju, a sve u skladu sa SSP (Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju) i članovima 32, 40 i 41.

2) Pooštriti sledljivost, deklaratino obeležavanje i fito-sanitarnu konrolu.

3) Pooštriti kontrolu kvaliteta domaćih malina i uvesti rigorozne standarde, posebno za maline iz uvoza i prilikom reeksporta. Za nepoštovanje pooštrenih standarda, primeniti drakonske mere.

4) Doneti Zakon o šemama kvaliteta i na taj način geografskim poreklom zaštititi brend “Srpska malina” na području Evrope i sveta.

5) Mobilisati sva diplomatsko-konzularna tela i PKS (Privrednu komoru Srbije) na povećanju aktivnosti u promovisanju srpskih brendova, a posebno srpskih malina širom sveta.

Podeli:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *