Gajić: Opozicija da se koncentriše na kontrolu biračkog spiska

Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je danas da bi opozicija pred lokalne izbore trebalo da se koncentriše na birački spisak i da zahteva promenu zakona kojom bi bilo zabranjeno glasanje šest meseci posle promene prebivališta ili da se onima koji su promenili prebivalište ne dozvoli glasanje na prvim sledećim izborima.

„To su dva načina za sprečavanje unutrašnje migracije koja je mogla da dovede do prelivanja. Moramo da imamo u vidu i da je odziv na decembarskim izborima povećan za 0,5 odsto u poređenju sa prethodnim parlamentarnim izborima, a nešto manje od jedan odsto na beogradskim izborima“, rekao je Gajić Radio-televiziji Vojvodine.

Gajić je naveo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikada neće ispuniti pet uslova Proglasa.

„Mogli bismo i da mu tražimo da ode sa vlasti bez izbora pre nego da nam pokloni vlast“, dodao je Gajić.

Gajić je povodom zahteva za međunarodnu istragu o nepravilnostima na izborima rekao da samo krivična istraga može dovesti do rezultata, a takvu istragu mogu da sprovode isključivo organi države Srbije, a ne stranci.

„Srbija ne može da traži međunarodnu istragu. Ako naši organi neće da obave istragu, onda mi moramo da vidimo kako da se izborimo. Pored toga, EU je birokratizovana i njeni predstavnici neće da dođu u Srbiju bez poziva. Morala bi da ih pozove predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a ona to neće učiniti“, rekao je Gajić.

Gajić je naveo da je zanimljivo da je u ultimatumu koji je Austrougarska uputila Srbiji 1914. godine zahtev za međunarodnu istragu bio u tački pet i da se i u nedavno usvojenoj Rezoluciji Evorpskog parlamenta u tački pet pominje istraga o nepravilnostima na izborima održanim 17. decembra 2023. godine.

Predsednik Narodne stranke je rekao da se „mnogo govori o izbornoj krađi ali je malo dokaza“, i dodao da sve opozicione stranke u celoj Srbiji imaju između 10.000 i 12.000 aktivista, te da na decembarskim izborima na 20 odsto biračkih mesta nije bilo nijednog kontrolora iz opozicije.

Gajić, koji je za predsednika Narodne stranke izabran u subotu, 24. decembra, pošto je prethodni predsednik Vuk Jeremić podneo ostavku, istakao je da Narodna stranka neće odustati od politike očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije i da ljude okupljene u Narodnoj stranci „ne zanima politički profit u tom smislu“.

„Promenićemo pristup ali ne i politiku“, rekao je Gajić, i dodao da će Narodna stranka nastaviti da radi na okupljanju stranaka desnog centra.

Upitan o saradnji sa koalicijom Srbija protiv nasilja, Gajić je odgovorio da je saradnja mnogo lakša na lokalnom nivou, jer tu nisu glavne teme oko kojih postoje velike razlike između Narodne stranke i stranaka desnice sa jedne strane i prozapadne koalicije sa druge strane.

Gajić je rekao da se Narodna stranka zalaže za uspostavljanje nacionalne države zato što je to uslov za uspostavljanje demokratije, i dodao da je u svim zapadnim demokratijama prvo uspostavljena nacionalna država.

„Kao narod se suočavamo sa problemima opstanka još od 1945. godine, kada je komunističkom revolucijom uspostavljen za Srbe strani oblik vladavine i u ideološkom i politikom smislu. Nacionalni identitet nam je ugrožen 80 godina u kontinuitetu“, rekao je Gajić.

„Koja se to država odrekla svoje teritorije, i to tako značajnog dela teritorije, koji je to narod učinio? Odricanje od svega je izdajnička platforma. To je politika Komunističke partije Jugoslavije utvrđena na kongresu u Drezdenu 1928. godine. Paradoks je da je tu komunističku politiku ovde nastavio da propagira Zapad“, zaključio je Gajić.