Feđa Knežević: Nova svetska diplomatija, dijalog projektilima

Ne tako davno, napad na teritoriju druge zemlje i dalje se smatrao velikim diplomatskim skandalom. To je, u pravnom smislu, bio “ratni čin”, podložan vrlo neprijatnim i potencijalno neograničenim negativnim posledicama, uključujući rat u punom obimu. Veoma moćne zemlje su povremeno vršile male, jednokratne napadena veoma slabe kako bi ih „disciplinovali“, ali i to je bilo relativno retko.

Autor: Feđa Knežević

Danas se sve to promenilo. Lansiranje nekoliko krstarećih ili balističkih projektila na drugu zemlju kao izraz nezadovoljstva postalo je rutina na Bliskom istoku kao što su kazneni udarci na gol u sportu.

Evo najnovijih primera

• Dana 18. januara, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo izvele su svoje prve vazdušne napade na Jemen,kako bi kaznile Huti režim za napade na brodove koji su krenuli uz Crveno more prema Sueckom kanalu.

https://www.youtube.com/watch?app=desktop&v=vi5TuSdI5Ps

– Sasvim odvojeno, Turska je izvršila višestruke vazdušne udare na sever Sirije. Takođe, 16. januara Iran je lansirao rakete na pakistansku provinciju Beludžistan (pored istoimene iranske provincije). Ovo je bio novi pomak, pošto Iran nikada ranije nije udario na pakistansku teritoriju.

• Iran je 17. januara lansirao projektile u provinciju Kurdistan u severnom Iraku, tvrdeći (neverovatno) da eliminišu izraelsku špijunsku lokaciju.

https://www.youtube.com/watch?v=yfw56v-RbNc

• Pakistan je 18. januara lansirao rakete i bespilotne letelice samoubice protiv navodnih terorista u iranskoj pograničnoj provinciji Beludžistan, ali je ovo zaista bila osveta za iranske raketne napade na sopstvenu teritoriju Pakistana. I Jordan je napao mete u južnoj Siriji.

• Dana 19. januara, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo izvršile su drugu rundu vazdušnih udara na severni Jemen, uključujući obalu.

• Izrael i Hezbolah (koji je deo libanske vlade) razmenjivali su raketne i bespilotne udare preko granice, kao i svaki dan.

• Dana 20. januara, prošle subote, izraelski projektili su ubili pet visokih oficira iranske Revolucionarne garde u Damasku, gde su bili savetnici sirijske vojske.

Samo još jedna radna nedelja na Bliskom istoku, a do sledećeg vikenda biće zaboravljeni detalji ovih ratnih operacija.

Svi igrači su prezadovoljni, a razlog je jednostavan. Više nema ozbiljne kazne za ludilo.

Da, to je Bliski istok, koji je oduvek bio spremniji na nasilje od ostatka sveta, ali ni tamo se ranije nisu ponašali ovako.

Nijedna od ovih zemalja zapravo nije u međusobnom ratu, ali sve koriste vazdušne i raketne napade da potpuno nekažnjeno ubijaju ljude u susednim zemljama.

To je ono što pokreće ovaj nagli porast ciljanih prekograničnih raketnih udara: potpuna nekažnjivost.

Ako dođe do odmazde, to će biti najviše, pa ako hoćete da „pošaljete poruku“, šta će vas sprečiti? Ništa.

Zašto se ovo dešava tek sada? Tehnologija, uglavnom.

Rakete su sada veoma precizne, tako da možete biti prilično sigurni – ne 100% sigurni – da će vaš udar ubiti vašu ciljanu metu, ali neće ubiti mnogo nevinih ljudi i dati napadaču loše ime.

Štaviše, više ne postoji nikakav rizik da se pilot spasi i uhvati, što je ranije predstavljalo ozbiljan destimulans za bacanje eksploziva na druge zemlje. Visokotehnološke zapadne vojske počele su da koriste oružje za bespilotne letelice na slabijim zemljama čim su postale dostupne, ali sada ga imaju svi na Bliskom istoku i svi ga koriste.

Ovo očigledno nije dobra stvar, ali da li vredi brinuti ako ne živite na Bliskom istoku?

Ne u smislu da će se neizbežno proširiti na ostatak sveta. Oružje je široko dostupno već najmanje deceniju, ali nema znakova da se nekažnjeno koristi negde drugde. Međutim, oni svakako povećavaju rizik od pogrešne procene i eskalacije na Bliskom istoku, koji ispunjava istu ulogu „kokpita sveta“ koju je Balkan imao pre izbijanja Prvog svetskog rata.

Kada lansirate rakete na nekoga svake nedelje, to više nije vest, to postaje rutina. Skloni ste da zaboravite kakav veliki rizik preuzimate.

Napad na drugu zemlju, čak i ako se radi samo o ubistvu nekoliko generala ili nekoliko „terorista“, je značajan čin sa potencijalno ogromnim posledicama. Izrael i Pakistan već imaju nuklearno oružje, a Iran je od tog cilja udaljen samo nekoliko koraka.

Projektili su zaista loš način slanja poruka vašim neprijateljima. Tradicionalna diplomatija je mnogo bolja.

O autoru:

Ekspert za obnovljive izvore energije.

Proveo više od 20 godina u Aziji, na blickom istoku i Africi.