Ako pod hitno ne uvidimo da su naši nastavnici i učitelji uz razredne starešine ključni elementi za oporavak zemlje od nasilja, da od odnosa države prema njihovoj profesiji i statusu uveliko zavisi naša budućnost, doživećemo ne samo krah prosvete što već jesmo, već i celokupnog društva.
Propadanje našeg prosvetnog sistema je toliko slojevito i ubrzano se odvija nakon stravičnog stradanja dece i mladih tokom maja, talasa nasilja i prevremenog okončanja prošle školske godine. Iako je predloga kako da se izborimo sa nasiljem u školi bilo sa svih strana naprednjački režim je takoreći proćerdao leto i ponovo ponizio prosvetare.
Kakav je prvobitni efekat i sudbina donetih mera, koliko je zaista novozaposlenih psihologa i pedagoga i da li je to dovoljno, mogu li policajci izdržati teret obezbeđivanja i dežuranja u školama tokom cele školske godine, zašto se Smernicama Ministarstva prosvete sav teret borbe protiv nasilja u školama bezobzirno svalio na zaposlene u školi – samo su neka od pitanja koje sam kao poslanica juče postavila premijerki Ani Brnabić i ministarki prosvete Slavici Đukić-Dejanović ispred Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe “Pravac Evropa”.
Tu su i pitanja o najnovijoj degradaciji profesije koju su prosvetari dobili pred početak nove školske godine kroz izmenu Uredbe o koeficijentima u javnim službama – izvedena je nečuvena nivelacija primanja zaposlenih u prosveti bez obzira na nivo obrazovanja sa skandaloznom po stotinu dinara razlikom plate od nekvalifikovanog do petog stepena.
Država mora da prepozna i adekvatno nagradi dodatne napore nastavnika sa razrednim starešinstvom, kao i nastavnike u radu sa decom sa smetnjama u razvoju, ili u bilingvalnim programima nastave.
Zar smo zaboravili da je upravo od prvorazrednog značaja uloga razrednih starešina u vaspitavanju dece i mladih u školi?
Da li se toga setimo samo kada nam lično zatreba pomoć razrednog oko vlastitog deteta?
Narodna poslanica dr Danijela Grujić