Diskriminacija osoba sa invaliditetom
Prema podacima iz 2022.godine u Srbiji živi skoro 800.000 osoba s invaliditetom.
U potpunosti prenosimo saopštenje naše sugrađanke koja je doživela diskriminaciju.
“Ja sam jedna od tih 800 hiljada osoba sa invaliditetom. Imam cerebralnu paralizu i hodam sa štapom. Majka mi pomaže oko nekih svakodnevnih radnji kao što su pomoć oko upotrebe viljuške i noža ( ne mogu sama da sečem meso), pere mi kosu jer ne mogu sama da je operem (levu ruku teško pomeram).
Nemam pravo na tuđu negu i pomoć zato što hodam uz pomoć štapa. Ta pomoć bi mnogo značila jer majka u avgustu puni 71 godinu. I njoj sve teže pada da mi pomaže.
Mogu samo da ostvarim pravo na besplatan gradski prevoz, ali moram da idem na nekoliko mesta. Idem prvo kod lekara opšte prakse da napiše dijagnozu, kod notara da overi Rešenje o potpunom gubitku radne sposobnosti i na kraju u poslovnicu GSP-a za personalizovanu karticu za prevoz. Previše za nekoga ko hoda sa štapom.
Kao osoba sa invaliditetom doživela sam dva puta diskriminaciju.
Pre 6-7 godina u Addiko banci nisam mogla da dobijem kredit za refinansiranje zato što sam u invalidskoj penziji.
Juče sam u prodavnici koja prodaje belu tehniku, TV i IT opremu, na rate za penzionere i sindikate zaposlenih, kupila laptop na rate. Pošto sam korisnik invalidske penzije ostvarila sam pravo samo na 12 rata. Svi ostali penzioneri mogu da kupe belu tehniku i ostale proizvode na 15 i 18 rata.
Nisam se žalila Narodnoj banci Srbije na Addiko banku zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom. Nisam zvala Udruženje za zaštitu potrošača kako bih uputila prigovor zbog diskriminacije. Zašto se nisam žalila?
Ne verujem da bi Addiko banka nakon žalbe NBS-u promenila svoje uslove za osobe koje primaju invalidsku penziju. Kako bi reagovalo Udruženje za zaštitu potrošača ukoliko bih se žalila na diskriminaciju?
Sve ovo pišem, ne samo zbog sebe, već i zbog svih osoba sa invaliditetom.
Pored arhitektonskih barijera, malih invalidskih penzija, najranjivija grupa stanovništva susreće se i sa ovakvim diskriminacijama. Možda će ovaj tekst ostati „prazno slovo na papiru“ ili će biti neke reakcije nadležnih videće se u narednim danima.”
Autor: Radmila Čeh
