24. 07. 2024.
Vesti

Boško Obradović: Zašto podnosim ostavku na funkciju predsednika Srpskog pokreta Dveri

Avatar
  • December 23, 2023
  • 8 min read
Boško Obradović: Zašto podnosim ostavku na funkciju predsednika Srpskog pokreta Dveri

Kao odgovoran i ozbiljan čovek i političar, podnosim neopozivu ostavku na funkciju predsednika Srpskog pokreta Dveri zbog lošeg izbornog rezultata.

Ako se ostvari izborni neuspeh, posebno ako ste duže u politici, ne može se ostati na čelu političke organizacije, bez obzira na sve objektivne okolnosti koje su do toga dovele i na koje se nije moglo uticati.

Ostavku podnosim bez obzira da li ćemo nakon ponovljenog glasanja na određenom broju mesta na republičkim ili beogradskim izborima preći cenzus i zadržati parlamentarni status ili ne.

Ostavku nisam odmah podneo samo iz razloga što se nikada ne povlačim u sred borbe i što sam želeo da pravnu borbu protiv nove izborne krađe dovedem do kraja. Naši prigovori su pred nadležnim državnim institucijama i sada je sve na njima, kao i na jedinstvu opozicije koja treba da istraje u zahtevima za poništavanje i ponavljanje izbora na svim nivoima u maju 2024. godine, istovremeno sa preostalim lokalnim izborima, ali uz drastično poboljšanje izbornih uslova, jer novi izbori pod istim uslovima nemaju smisla.

Srbija je posle 33 godine obnovljenog višestranačja ponovo izabrala prevarante iz vlasti i opozicije da je i dalje vode.

Odbila je da podrži dvoje najtalentovanijih političara mlađe generacije, jedinu ženu na čelu političke stranke u Srbiji i najaktivnijeg opozicionara i borca protiv aktuelne vlasti u poslednjih 12 godina.

Nema ljutnje ni rezignacije, niti samohvalisanja niti osuđivanja naroda, govorimo o činjenicama. Drugi političari u Srbiji očito raspolažu boljim političkim veštinama, ako ne uverenjima, poštenjem i iskrenošću. To se traži i to prolazi – politička veština je pobedila vrlinu.

U politiku sam uneo otvorenost u stavovima, iskrenost u javnom i medijskom nastupu, neodstupnu opozicionu borbu u kojoj sam poturao glavu tamo gde drugi ne smeju nogu (da se izrazim sportskim žargonom) i sabornost – želju i praktičnu volju da ljude sabiram a ne delim, i to me sve skupo koštalo.

To nije politička veština i to nije na ceni. Traži se nešto drugo. Traže se prevaranti.

Za Dveri je otadžbinsko uvek bilo i treba da ostane iznad stranačkog.

Odlazim sa funkcije mirne i čiste savesti da sam učinio sve što je bilo do mene da patriotska i suverenistička politika u Srba konačno uspe i postane uticajna. Znam da je sada kasno, ali je veoma važno da se jasno vidi da nikome ništa ne dugujem, da nisam deo ni bivše ni sadašnje vlasti, da nisam sluga niti jedne strane ambasade niti saradnik bilo koje strane ili domaće obaveštajne službe, niti potrčko bilo kog tajkuna.

Ako sam nešto uspeo u politici, a to me skupo koštalo, bilo je to da niko sa strane nije mogao da upravlja niti sa mnom niti Dverima, već smo sve odluke donosili sami, bez obzira da li se ispostavilo da su bile dobre ili loše.

Naše odluke koštale su samo nas, a nikada građane Srbije i srpski narod i državu. Iako za 25 godina društveno-političkog rada nisam proveo ni sekund na vlasti niti napravio bilo kakvu štetu za Otadžbinu, napadan sam i medijski gažen kao niko odnosno mnogo gore nego oni sa vlasti koji su se ogrešili o narod i državu.

To tako valjda mora da bude ako nisi pod njihovom kontrolom. I to je glavni problem duboke države sa Dverima i sa mnom: pokušali su mnogo puta, ali nikada nisu uspeli da nas stave pod kontrolu.

Tri puta su za vreme moje relativno kratke političke karijere sve učinili da nas spuste ispod cenzusa koji smo osvojili: 2012, 2016. i 2023. godine. Očito je bilo veoma važno da ideja Dveri ne može da se čuje u Narodnoj skupštini.

Kao što je na ovim izborima bilo veoma važno da suverenističke i proruske političke snage dožive poraz.

Bez obzira na to što sve ovo spada u objektivne okolnosti našeg poraza, postoji i subjektivna krivica svih nas koji pripadamo tzv. patriotskoj opoziciji.

Najveća greška na ovim izborima, nema sumnje u to, bila je što se kompletna patriotska opozicija nije ujedinila. Možda se niste zapitali zašto nikada niko u javnosti nije prozvao Dveri ili mene lično kao krivce za to? Razlog je jednostavan: zato što u tome nemamo nikakve krivice, naprotiv, bili smo najveći i najiskreniji zagovornici te ideje, ne samo za ove izbore već i u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa.

Mi smo idealisti, a to je jednako budale u politici. Ovde se u politici traže prevaranti i njihove veštine. Čestitam prevarantima: pobedili su nas u ovoj rundi, ali meč se nastavlja. U porazu treba ostati dostojanstven, biti gospodin, preuzeti odgovornost i otići sa osmehom jer nemaš čega da se stidiš.

Srbija može bez mene i Dveri, ali mi ne možemo bez Srbije. Zato nastavljamo našu borbu, kako Srpski pokret Dveri tako i ja lično kao deo ove političke organizacije kojoj sam jedino pripadao u svom političkom životu.

Nikada nisam bio član niti jedne stranke i ne znam šta je preletanje i prodaja. Kao što su mnogi ljudi u Dverima i van naše političke organizacije nesebično podržavali mene lično, tako ću se i ja odužiti novom rukovodstvu Pokreta stavljajući se na raspolaganje da pomognem i podržim svim svojim znanjem, iskustvom i preostalim autoritetom. Nigde ne odlazim i nikada ne bežim sa megdana.

Nema odustajanja i povlačenja iz borbe. Međutim, želim da Dveri oslobodim identifikacije samo sa Boškom Obradovićem, jer postoji jedan neobičan fenomen: kao da Dveri nisu mogle da se vide od mene.

Dveri su mnogo šire i bitnije za srpsku nacionalnu stvar od dosadašnjeg predsednika.

Dveri su najbolji politički program i ideja na srpskoj političkoj sceni čije vreme mora doći, a to se može desiti jako brzo čim se građani Srbije razočaraju i olupaju o dve Hilove kolone: u prozapadnoj vlasti i prozapadnoj opoziciji. Ma koliko tragično bilo da su Hilovići dobili preko 70% glasova na izborima, to ne znači da se smemo predati.

Srbija je izabrala svoju trenutnu sudbinu, ali se ona može promeniti nastavkom naše borbe. Kao što sam rekao u izbornoj noći: Srbija ovoga puta nije bila spremna za Nacionalno okupljanje i ideju novog suverenizma koja danas pobeđuje širom Evrope i sveta, ali vreme te ideje tek dolazi i ona mora pobediti i u Srbiji.

Meni ostaje još jedna politička bitka, a to su lokalni izbori u mom rodnom gradu Čačku. Zbog velikih republičkih tema zanemario sam grad u kome sam rođen i fizički i politički, u kome sam pod svojim imenom i prezimenom na čelu Dveri na prošlim lokalnim izborima na kojima smo učestvovali 2016. godine osvojio 25% glasova.

Teško sam se ogrešio o Čačak, jer je uvek nešto drugo bilo preče od lokalnih tema. Zato sada sve svoje preostale snage posvećujem borbi da Čačak na proleće sledeće godine postane prvi slobodan grad u Srbiji. Na republičkim izborima u Čačku odnos između vlasti i opozicije bio je 54:46% u korist vlasti, a na lokalnim izborima imamo velike šanse da bude obrnuto, ako budemo pametni i organizovani. Verujem u tu prvu opozicionu pobedu u Srbiji i moj povratak u srpsku politiku.

Juče me je pozvalo mnogo ljudi, ne samo iz Dveri i ne samo iz našeg ideološkog kruga, sa žaljenjem konstatujući moju najavljenu ostavku. To znači da smo ostavili i neki ljudski a ne samo politički trag.

Idemo dalje! Mi smo Srbi, mi se nikada ne predajemo! Mi smo verujući ljudi i borci, i mi sebi ne smemo dozvoliti malodušnost, očajanje ili bilo kakvu drugu vrstu razočarenja.

Mi branimo svetinje, a od toga se ne odstupa. Ako smo izgubili jednu bitku, nismo izgubili rat, niti sebi možemo dozvoliti povlačenje iz borbe. Mali predah i prebacivanje na rezervni položaj da, ali predaju i odustajanje nikada!

Vidimo se u novim borbama koje nam tek predstoje.

Živele Dveri! Živela Srbija!

Boško Obradović: Jedini ispravan zahtev opozicije je poništavanje i ponavljanje izbora na svim nivoima

 

Podeli:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *