Boško Obradović: Zakon o ugradnji i ozakonjenju urbanističkog haosa

Srpski pokret Dveri nikada nije bio opozicija državi i narodu, već isključivo bahatom, korumpiranoj i nesposobnoj vlasti. I kao žestoka opozicija, nikada nismo imali problem da podržimo sve što je dobro za građane Srbije.

Zato podržavamo svaki korak napred po pitanju zakonskih olakšica za žene koje se bave privatnim preduzetništvom, izgradnju povoljnih stanova za pripadnike snaga bezbednosti ili finansijske pomoći za decu i omladinu.

Što se tiče novčane pomoći majkama za decu do 16 godina, smatramo da je ova pomoć Vlade Srbije i nedovoljna i nesveobuhvatna.

Naime, Srpski pokret Dveri je pokrenuo kampanju „Jedna je majka” za obnovu svih porodilišta u Srbiji i veća prava trudnica i porodilja.

Uradili smo i „Vodič za mame”, koji ćemo uskoro predstaviti javnosti i deliti svim trudnicama pred odlazak u porodilište kako bi znale sva svoja prava i pozvale se na njih pre, tokom i posle porođaja.

U okviru ove kampanje pozvali smo Vladu i sve lokalne samouprave u Srbiji koje to nisu uvele da omoguće beplatne udžbenike za sve đake, jer je nepravda i teška diskriminacija da besplatne udžbenike, užinu, prevoz i vrtiće imaju samo deca u Beogradu. Deca van Beograda moraju imati iste uslove za besplatno obrazovanje kao i deca u prestonici.

Konačno, predložili smo i da uoči početka nove školske godine 1. septembra svaka porodica dobije 20.000 dinara za svakog đaka koji polazi u školu, kako bismo pomogli roditelje u ovim kriznim vremenima.

Zato smatramo da treba dopuniti predloženi Zakon o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć tako da ova najavljena pomoć važi za sve đake u osnovnoj i srednjoj školi, a ne samo do 16 godina, kao i da iznosi 20.000 po školarcu umesto predviđenih 10.000 dinara.

Međutim, većina drugog što se našlo u ovih 30 nabacanih tačaka dnevnog reda je problematično i biće predmet naše kritike. Od novih zaduživanja kod stranih kreditora do pokušaja da državno zemljište pretvorite u privatno vlasništvo. Da krenemo od ovog zakona o ugradnji i ozakonjenju „divlje gradnje”.

Nakon 14 godina postojanja aktuelnog Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: ZPI), brojnih izmena i dopuna, od kojih su mnoge bile protivustavne, rezultati su krajnje poražavajući: struka, naročito arhitektonska, je degradirana pred naletom alavosti privatnog kapitala, dok su država i kontrolni organi planski skrajnuti i sve to nemo posmatraju. Inženjeri nisu nisu više rukovodioci projekata već puki tehnički crtači zamisli, mahom, neobrazovanih investitora.

Neretko su te zamisli u suprotnosti sa zakonom, a skoro uvek protivne pravilima struke. Za ovih 14 godina postojanja ZPI skoro niko nije odgovarao za svoja nedela – od investitora, preko projektanata i vršioca tehničke kontrole, do izvođača radova, nadzora i učesnika u tehničkom prijemu objekta.

Kao posledica svega navedenog, današnja situacija u procesu izgradnje građevinskih objekata je krajnje nezavidna, a ponekad i apsurdna – kvalitet izrade tehničke dokumentacije je ispod svakog minimuma, što je obezvredilo izradu iste. Samim tim, zarada projektanata i inženjera spuštena je ispod nivoa zarade zanatlija koji učestvuju u izgradnji. Mnogi učesnici u ovom procesu, bez ikakvih smetnji, neretko krše pravila struke, načela savesnosti i odgovornosti, bez bojazni da će zbog toga odgovarati (jer niko nikada nije odgovarao).

Predloženi Nacrt izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji je nastavak pogubne prakse povlačenja ingerencija države u oblasti građevinarstva. Veći problem od ovih predloženih izmena jeste postojeći zakon, a planirane izmene ne prepoznaju loša rešenja iz postojećeg zakona. Stoga je potrebno u celosti odbaciti postojeći Zakon i predložene izmene ili pokušati napraviti ogroman broj izmena i dopuna koji bi ovu materiju doveo u red.

Suštinski gledano, ZPI predstavlja oličenje politike neoliberalnog kapitalizma i minimiziranja uloge države u svim oblastima. Zato, ako se zaista želi popraviti stanje u građevinskoj industriji, ako ne želimo da nam se dese stravični događaji iz Turske, neophodno je maksimizirati regulatornu ulogu države, kako kroz zakon tako i u praksi.

A to znači kontrolu i uvid nad planovima i tehničkom dokumentacijom, kao i pooštravanje kaznene politike prema svim učesnicima u ovim složenim procesima koji krše zakon.

Konkretno, to znači da se ne sme više prepuštati privatnim licima da preuzimaju ulogu države vršeći kontrolu i garantujući validnost i kvalitet projekata i objekata.

Praksa i iskustvo su dokazali da se ovo rešenje pokazalo kao izuzetno loše. Nivo korupcije, nestručnosti i neozbiljnosti su premašili sve granice.

Kod novih izmena i dopuna Zakona sve je sporno: od toga što predlog dolazi od strane nevladine organizacije i ministra koji je odgovoran za urbanistički haos u Beogradu, do toga da je pisan da bude u interesu stranih investitora i domaćih tajkuna kojima se omogućuje konverzija dosadašnjeg prava korišćenja državnog zemljišta u pravo svojine bez naknade.

Neverovatna je upornost i drskost predlagača da odredbe koje je odluka Ustavnog suda Srbije iz 2013. godine uklonila iz pravnog poretka kao neustavne, ponovo propiše i vrati u pravni poredak kao da u ovoj državi ne postoji sud i vladavina prava!

Generalno, najveća mana ovog zakona je što kontrolu izmešta iz ruku države i prebacuje je investitorima i drugim privatnim licama, što je izvor korupcije i kršenje pravila struke. Da bi se zaustavila divlja gradnja, loši projekti i loš kvalitet izgradnje objekata, kontrola projekata i tehničkog pregleda objekata se mora vratiti u nadležnost države odnosno lokalnih samouprava!

Dakle, ne bi bilo lepo od strane aktuelne vlasti da nam zamazuje oči deljenjem predizbornih para majkama i deci, a sa druge strane da beskrajno zadužuje istu tu decu i nastavlja da od naših gradova pravi betonski haos, poklanjajući svojim tajkunima i strancima državno zemljište u privatnu svojinu i ozakonjujući urbanistički haos koji je zavladao našim gradovima.

To više ne može i ne sme da prođe!