Boško Obradović: Elektroprivreda Srbije je leglo pljačke i korupcije
Kako je srpska energetika „sistematski uništena od idiota”?
Srbija već decenijama, pod različitim vlastima, gubi deo po deo svog suvereniteta.
Počelo je sa okupacijom Kosova i Metohije, a nastavilo se rasprodajom domaćih prirodnih i privrednih resursa: Galenika, PKB, JAT, Komercijalna banka, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”…, samo su neki od primera odricanja od strateških državnih firmi koje su prešle u privatno, najčešće strano vlasništvo.
Na dan tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu 3. maja Vlada Srbije je imala vremena i koncentracije da se bavi usvajanjem novog zakona o privrednim društvima kojim se omogućava privatizacija svih preostalih vrednih državnih firmi.
U ovom trenutku država u vlasništvu ima više takvih, među kojima su dve strateške državne kompanije – EPS i Telekom, poslednja uporišta našeg ekonomskog suvereniteta.
Primer EPS-a je najbolja slika kako je srpska energetika „sistematski uništena od idiota”.
Sve što se u u ovoj oblasti dešava za vreme vlasti SNS je skandolozno: od postavljaljanja kuma predsednika Republike Nikole Petrovića za za direktora „Elektromreža Srbije”, preko ministrovanja agenta stranih interesa Zorane Mihajlović, do imenovanja direktora EPS-a Milorada Grčića, sve troje bez ikakvih stručnih referenci u energetici.
Kada je posle Grčića EPS dospeo u provaliju, kada smo umesto izvoza počeli da uvozimo struju i to u visini od nekoliko milijardi evra, na mesto vd. direktora dovedeno je stručno lice iz javnog preduzeća da bi se zaustavila ova agonija.
Kada je Miroslav Tomašević zaustavio pad posrnulog privrednog giganta, bez obrazloženja je smenjen, a suprotno volji građana Srbije, stručnjaka i radnika, bez ikakve javne rasprave, pokrenuta procedura za prelazak EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, čime se otvara mogućnost njegove privatizacije.
U međuvremenu su upravljačku strukturu EPS-a uvedeni stranci kao da Srbija nema stručnjake iz ove oblasti.
EPS se besomučno pljačka, svi tenderi su namešteni za firme bliske vladajućem režimu, pre svega za one iza kojih stoje Zvonko Veselinović i Milan Radojičić kao bliski saradnici aktuelne vlasti.
Putem korupcije se na ovaj način u privatne džepove odlivaju ogromne narodne pare koje bi mogle završiti u renoviranju postojećih i izgradnji novih elektroenergetskih kapaciteta, ili drugom poboljšanju sveukupnih usluga za građane u ovoj oblasti.
EPS je za Srbiju neka vrsta privrednog Kosova, i odbrana i očuvanje EPS-a u državnim rukama je pitanje nacionalne bezbednosti i suverenosti.
