24. 05. 2024.
Vesti

Borović: Opasno socijalno raslojavanje – većina klizi u siromaštvo

Avatar
  • July 29, 2023
  • 3 min read
Borović: Opasno socijalno raslojavanje – većina klizi u siromaštvo

Srbija je nažalost siromašna zemlja. Iako prirodno bogata, po ekonomskim pokazateljima ona je danas među najsiromašnijim državama Evrope.

Mereno BDP-om po glavi stanovnika, od zemalja bivše Jugoslavije siromašnije od nje su siromašniji samo Severna Makedonija i BiH, a u širem regiona Balkana još samo Albanija. Ali i tako nizak prosečni BDP po stanovniku od 9.393 dolara za 2022. godinu (podaci Svetske banke) je “nedostupan” većini stanovnika Srbije zbog dramatičnog raslojavanja unutar našeg društva.

Raslojavanje se vidi i po zaradama njenog stanovništva.

Bez zarada su zvanično nezaposleni, ali i oni koji ne pripadaju ni nezaposlenim ni zaposlenim a radi se takozvanom radno neaktivnom stanovništvu, kojeg je prvom kvartalu 2023. godine bilo čak 44,8 odsto od osoba između 15 i 64 godine.

Od onih koji imaju zaradu, prosečan neto iznos, koji je za maj iznosio 86.220 dinara (veći samo od pomenute tri zemlje u regionu), njih gotovo dve trećine ne dostiže ta primanja. Medijalnu neto zaradu (66.244 dinara) ne ostvaruje 50 odsto od ukupno zaposlenih.

Još dramatičnija slika je kod penzionera. Prosečan iznos penzija je 37.811 dinara ali manji iznos od prosečne prima gotovo 60 odsto penzionera.

Njih 45 odsto prima između najniže i prosečne penzije, a najniži iznos penzije (14.000 dinara) i manje prima oko 12,3 odsto penzionera.

Na sve ovo, imamo inflaciju od 13,7 odsto koja je praktično porez za siromašne, jer najviše pogađa one sa najmanjim primanjima. Rast cena hrane (23 odsto) ili povrća (40,4 odsto) je veći od međugodišnje inflacije, a to je ono što procentualno odnosi najveći deo budžeta najsiromašnijim građanima.

Standard većine građana je toliko loš da oni nemaju drugi način da prežive ili plate račune nego da uzimaju keš kredite, iako su to u ovom trenutku ubedljivo najnepovoljni krediti.

Trenutno dug građana prema bankama iznosi 12,7 milijardi evra i on raste.

 

 

Za maj je taj dug porastao 2,5 odsto u odnosu na april 2023. godine. Od toga, u gotovinskim kreditima građani duguju 5,86 milijardi evra, potrošačkim 150 miliona evra, u stambenim 5,59 milijardi evra, a u poljoprivrednim oko 600 miliona evra. Sa druge strane, devizna štednja bogatih prevazilazi bankarske dugove građana.

Bogati su sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji i režim podstiče svojom antiekonomskom i antisocijalnom politikom taj jaz.

Čak su i strani radnici privilegovani u odnosu na domaće, jer poslodavac za njih ima umanjenje od 70 odsto osnovice na koje se računaju porezi i doprinosi. Na taj način, radnici sa najnižim zaradama, pa i minimalnim, finansiraju poreze i doprinose stranaca. 

 

Klasičan primer antisocijalne politike je novi zakon o konverziji zemljišta bez naknade.

Otimati od siromašnih (budžet) i davati bogatim, je moto ovog režima, koji svakim danom to dokazuje u praksi.

Borislav Borović
predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije

Podeli:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *