Borović (NARODNA): Niko se nije obogatio u “dilu” sa rudarskim korporacijama
Nijedna država na svetu nije se razvila na rudarstvu ako je to značilo prodaju rudnika stranim korporacijama ili uz dozvolu njihove eksploatacije tim korporacijama uz plaćanje rudne rente.
Naprotiv, to je bio siguran put pretvaranja tih država u siromašne kolonije. Istovremeno te države su doživljavale ekološke kataklizme sa trajnim posledicama po životnu sredinu.
Najava da bismo od eksploatacije litijuma imali ogromnu finansijsku korist zahteva da to vidimo na primeru potencijalnog rudnika litijuma u Jadru, a može se odnositi i na sve rudnike u Srbiji, koje bi eksploatisale strane korporacije.
Koliko bi iznosila godišnja dobit države ako bi se dozvola za njegovu eksploataciju dala Rio Tintu?
Prvo, dobit od rudne rente. Na osnovu poznatih podataka, godišnje bi se iskopavalo 58.000 hiljada tona litijum karbonata. Ako prihvatimo najoptimističkiju varijantu za državu da će cena litijuma (ne litujum karbonata) rasti do 15.000 dolara, to bi značilo da bi u tom slučaju prihod Rio Tinta iznosio 870 miliona dolara. Apstrahujući da se od toga iznosa odbijaju troškovi topljenja, rafiniranja, transporta, osiguranja ili prodaje, rudna renta od pet odsto koja ide državi bi iznosila 43,5 miliona dolara ili nešto manje od 40 miliona evra.
Drugi potencijalni prihod države bi bio kroz porez na dobit kompanije Rio Tinto ali u Zakonu o porezu na dobit član 50a piše “poreski obveznik koji uloži u svoja osnovna sredstva… više od jedne milijarde dinara, koji ta sredstva koristi za obavljanje pretežne delatnosti … i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje 100 lica, oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica u periodu od deset godina srazmerno tom ulaganju”.
Pošto kompanija Rio Tinto ispunjava svaku stavku iz ovog člana, ona bi bila oslobođena plaćanja poreza na dobit sledećih deset godina.
Treći potencijalni prihod je od novozaposlenih koji bi zaposlio u Rio Tinto. Pod pretpostavkom da bi zaposlila 1.000 radnika sa bruto platom od 2.000 evra, to bi značilo da bi država prihodovala 24 miliona evra godišnje, direktno (porezi i doprinosi) i indirektno kroz potrošnju i plaćanje PDV ili akciza.
I to je sve. Oko 64 miliona evra sa rentom od 40 miliona evra.
Ako uzmemo u obzir ekonomske štete u poljoprivredi i turizmu na područjima planiranih rudnika i posebno ekološke rizike, plašim se da ne ispadne po onoj narodnoj “imadosmo – ne znadosmo, izgubismo – poznadosmo”.
Borislav Borović
potpredsednik Narodne stranke
