Borović (NARODNA): Dramatično socijalno raslojavanje može biti tempirana “socijalna bomba”
Socijalno raslojavanje u jednom društvu ima negativne posledice za ekonomski rast ali je i razlog za ozbiljne političke i društvene nestabilnosti sa efektom “socijalne bombe”.
Socijalne razlike u Srbiji već poprimaju dramatične razmere a veću socijalnu nejednakosti u Evropi, po podacima Evrostata, imaju samo Litvanija, Letonija, Rumunija i Bugarska.
Razlog je u niskom redistributivnom kapacitetu poreza na dohodak, socijalnih transfera… ali su pravi razlozi, pored ovih, mnogo veći i ozbiljniji.
Period tranzicije je srednju klasu u Srbiji gotovo potpuno uništio iako je ona u svakom društvu njen najstabilniji deo i motor razvoja. Na raslojavanje utiče i ubrzana promena vlasničkih odnosa u korist bogatih.
Zabrinjavajuće deluju podaci o socijalnim razlikama u Srbiji. UNICEF upozorava da prošle godine ukupno 122.518 dece nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe, odnosno živeli su u domaćinstvu čija su primanja manja od 12.000 dinara mesečno.
Prema zvaničnim podacima RZS, u 2022. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 20 odsto.
Čak 800.000 ljudi spada u grupu apsolutno siromašnih što znači da ne mogu da zadovolje životne osnovne potrebe, nemaju odgovarajuće stambene uslove i pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama i ne mogu da se zaposle.
Svaki osmi stanovnik Srbije u 2023. godine raspolaže sa manje od 12.000 dinara na mesečnom nivou, što je dvostruko više nego 2022. godine, prema isrtaživanju UNICEF-a.
Raslojavanje se vidi i po prihodima/zaradama građana. Od onih koji imaju zaradu, gotovo dve trećine ne dostiže prosečnu zaradu, a 60 odsto penzionera prima penziju ispod prosečne.
Još gore je onima koji nemaju nikakva primanja. Nezaposlenima ali i onima koji ne pripadaju kategorijima „zaposleni“ i „nezaposleni“, nego spadaju u takozvano radno neaktivno stanovništvo, a tu grupu čini i 250.000 starijih od 65 godina koji nemaju pravo na penziju.
Sa druge strane, mali broj ljudi se enormno bogati.
Ako je teško poverovati neproverenom podatku (?) da u Srbiji ima 48 dolarskih milijardera i 33.000 milionera, onda je dosta realniji podatak Blumberga da 5.570 osoba ima bogatstvo veće od jednog miliona dolara, dok deset ljudi ima bogatstvo veće od 100 miliona dolara, a dve osobe više od milijardu dolara.
Prema podacima Credit Suisse, pak, broj dolarskih milionera u Srbiji se udvostručio u poslednjih 10 godina i sa oko 1.500 u 2013. godini se popeo na oko 3.000 u 2023. godini.
Forbs navodi da nova srpska poslovna elita obrće milijarde i da poslovnu penetraciju imaju da zahvale “poslovnim vezama sa državom i javnim preduzećima”, navodeći da “11 lica u svom vlasništvu, posredno ili neposredno, imaju najmanje 140 preduzeća registrovanih u Srbiji i inostranstvu.”
Dok jedni u deviznoj štednji, samo u bankama u Srbiji, imaju više od 12 milijardi evra (samo na 897 partija na imena leži 1,3 milijarde), drugi svoje egzistencijalne probleme rešavaju zaduživanjem kod banaka i to preko stambenih kredita (5,8 milijardi evra) i gotovinskih/keš kredita i kreditnih kartica za više od šest milijardi evra u dinarima.
Borislav Borović
potpredsednik Narodne stranke
