Australijski sud naložio je vlasniku Mete da plati kaznu u iznosu od 20 miliona australijskih dolara (14 miliona dolara) zbog tajnog prikupljanja korisničkih podataka putem aplikacije za pametne telefone koja je promovisana kao zaštitnik privatnosti, ali nisu otkrili svoje načine prikupljanja podataka.
Pored toga, sud je naložio kompaniji Meta, zajedno sa svojim podružnicama Fejsbuk Israel i ugašenom aplikacijom Onavo, da pokrije 400.000 australijskih dolara sudskih troškova za Australijsku komisiju za konkurenciju i potrošače, koja je pokrenula tužbu.
Novčana kazna okončava samo jedan deo Metinih pravnih problema u Australiji u vezi s upravljanjem korisničkim informacijama otkako je izbio globalni skandal zbog korišćenja kompanije za analizu podataka Cambridge Analytica na američkim izborima 2016. godine.
Facebook, odnosno Meta se i dalje suočava sa građanskim sudskim procesom od strane australijskog Zavoda za informacije zbog poslova s Cambridge Analytica u toj zemlji.
Presuda objavljena u sredu odnosila se na uslugu virtuelne privatne mreže (VPN) koju je kompanija nudila od početka 2016. do kraja 2017. godine, a koju je reklamirala kao način zaštite ličnih podataka. VPN-ovi prikrivaju identitet korisnika interneta dajući njihovom računaru drugu mrežnu adresu.
“Neuspeh da se dovoljno otkrije… možda je desetine hiljada australijskih potrošača lišio mogućnosti da donesu informisani izbor o prikupljanju i korišćenju svojih podataka pre preuzimanja i/ili korištenja Onavo Protecta” – napisala je Abraham.
Ona je dodala da je sud mogao da kazni Metu sa stotinama milijardi dolara budući da su Australci preuzeli aplikaciju 271.220 puta i da je svako kršenje zakona o zaštiti potrošača podrazumevalo kaznu od 1,1 milion australijskih dolara, ali se svi “prekršaji mogu okarakterisati kao jedan način ponašanja”.
Meta, koja je prošle godine ostvarila globalni prihod od 116 milijardi dolara, navodi u izjavi da je ACCC priznao da nikada nije pokušavao da obmane kupce, i “tokom poslednjih nekoliko godina izgradili smo alate da ljudima damo veću transparentnost i kontrolu nad njihovim podacima”.
U saopštenju, predsjednica ACCC-a Đina Kas-Gotlijeb rekla je da bi australijski potrošači trebalo da budu u mogućnosti da sami donesu odluku o tome šta će se dogoditi s njihovim podacima, na osnovu jasnih informacija.
(Izvor: Investitor)
